Srbiju ne vredi uslovljavati prekidom pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, jer je ulazak u EU realan koliko i odlazak na Mars, piše „Frankfurter algemajne cajtung“. Ali, bezvizna putovanja su već druga stvar.
U poslednje vreme se često čuje optužba da Srbija „po nalogu Rusije pokušava da destabilizuje EU“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.
Podseća se na tvrdnju Konstantina Kulea, zamenika šefa poslaničke grupe Liberala u Bundestagu, koji je naveo da je „srpska Vlada Putinova produžena ruka na Balkanu“, a slično je rekao i Mihael Štibgen, demohrišćanski ministar unutrašnjih poslova pokrajine Brandenburg.
„Promašene optužbe da Srbija po Putinovom nalogu minira EU“
Naime, oni su tvrdili da Srbija ciljano bez viza pušta u zemlju ljude iz Indije, Tunisa, Burundija ili Kube kako bi ovi otišli u EU i tražili azil. Štibgen je to nazvao „azilnim turizmom“ koji Srbija podržava. Nemački političari su tražili da se preispitaju pregovori Beograda o pristupanju EU ili novac iz pretpristupnih fondova.
Međutim, kako piše FAZ: „Sumnje u Srbiju su razumljive, ali u ovom slučaju neodržive. Svakako ne doprinosi poverenju to što se balkanska zemlja nije priključila sankcijama protiv Rusije. Ali promašene su optužbe da Srbija po Putinovom nalogu minira EU tako što podstiče iregularne migracije.“
List navodi da je glavni cilj predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ojača svoju moć. „Teško da će on rizikovati ozbiljan konflikt sa EU gde se nalaze daleko najvažnija tržišta i trgovinski partneri Srbije – sve dok njegovo održanje na vlasti ne zavisi od toga.“
„Ulazak Srbije u EU realan koliko i odlazak na Mars“
Navodeći da EU nije srećna što – povrh 4,5 miliona ukrajinskih izbeglica – sada preko Srbije stiže i jedan broj migranata iz Indije ili Burundija, frankfurtski list se osvrće na pretnje koje se zbog toga upućuju Srbiji:
„Upozorenja na moguće zamrzavanje pristupnih pregovora su tupi mač protiv Beograda. Ti pregovori godinama stagniraju. Njihovo prekidanje ne bi ostavilo utiska u srpskom stanovništvu koje je ionako kritično prema EU. Uz to, ni među zagovornicima EU u Beogradu skoro niko više ne veruje da je pristupanje Uniji realno“, dodaje se u tekstu. „Jednako tako bi Srbiji moglo da se preti zabranom pristupa Marsu.“
Drukčije je, piše „Frankfurter algemajne“, sa temom koju je pomenula evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson – da Unija ukine bezvizni režim za građane Srbije za putovanja u Šengenski prostor.
„To bi jako pogodilo srpsku privredu, kao i pretežno urbano stanovništvo koje putuje, ali i vlasti. To je najubojitije oružje u briselskom arsenalu“, komentariše list.
Od 2013. u EU postoji mehanizam za tako nešto, recimo za slučaj da iz određene zemlje dođe „znatan i iznenadan“ porast broja iregularnih migranata.
„Mnogi bi se setili vremena sankcija i Miloševića“
Kad bi srpskim građanima opet bile uvedene vize, „mnogi u Srbiji bi se setili vremena sankcija, ratova i autokrate Slobodana Miloševića“, piše nemački list. „Taj osećaj izolacije je prilikom ukidanja viza 2009. spao sa zemlje kao teška noćna mora, bio je to pravi preokret. Bes zbog povratka u tamna vremena usmerila bi se sigurno i protiv srpske Vlade.“
Ali, dodaje list, predsednik Vučić je već reagovao na upozorenja. U novembru će isteći dva srpska sporazuma o bezviznim putovanjima – sa Burundijem i Tunisom – dok Brisel pritiska da se isto učini i sa Indijom.
„Dakle, Evropska unija ipak još ima uticaj na Balkanu, jer je viznom liberalizacijom dala nešto što države regiona ne žele da izgube“, zaključuje „Frankfurter algemajne cajtung“.
