Posle više od decenije na čelu Kosova bivši pripadnici OVK sreli su se u Hagu, gde im se sudi za ratne zločine, piše francuski portal france24.com, prenosi Bota Sot.
Navodi se da je to bio dug i težak pad za bivšeg predsednika Hašima Tačija i druge bivše pripadnike OVK koji su svojevremeno proglašeni herojima za oslobođenje Kosova od Srbije u ratu krajem devedesetih, uz pomoć NATO.
Međutim, poslednjih godina postali su predstavnici političke elite optužene za korupciju koja je zaklonila prvu deceniju nezavisnosti Kosova.
„Postali su toliko jaki i stekli toliko bogatstvo da ih je bilo nemoguće srušiti. Samo im Hag može pomoći da ih vrate sa neba na zemlju“, rekao je Ismet Sojeva, penzionisani profesor engleskog jezika.
Tači i još trojica bivših pričadnika OVK pozvani su prošlog meseca na sud u Holandiji zbog optužbi za ubistva, mučenje, progon i druge ratne zločine počinjene tokom sukoba 1998. i 1999.
Za mnoge građane Kosova ovo je komplikovan trenutak. Podržavaju ustanak koji je otvorio put ka nezavisnosti Kosova 2008. godine, ali sami zapovednici već su odavno izgubili sjaj među publikom iritiranom trajnim siromaštvom i disfunkcionalnošću.
„Nema ničega što nam nisu uradili. Skoro su uništili državu“, rekao je vlasnik prodavnice čaja u Prištini, koji je odbio da navede svoje ime.
Početak kraja ere moćnika
Suđenjima koja mogu trajati do osam godina, profesor političkih nauka Beljulj Bećaj veruje da bi odsustvo Tačija i njegovih ljudi moglo otvoriti novo poglavlje u kosovskoj politici.
Demokratska partija Kosova Hašima Tačija došla je na vlast 2007. godine i na vlasti je ostala sve dok nije izgubila na izborima krajem prošle godine.
„To je početak kraja ere moćne vojno-političke grupe koja je dovela Kosovo u ovu državu“, rekao je Bećaj.
Retka je prilika da nova generacija političara “popuni prazninu“, dodaje Arben Hajrulahu, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Prištini.
Međutim, bivši pripadnici OVK neće „brzo i lako otići“, primetio je, dok su neke ključne ličnosti još uvek u politici, a mnoge druge i dalje utiču na moćne državne institucije.
„Fragmentirana opozicija moraće da se ujedini oko zajedničkog cilja, kaže profesor, „cilja koji se do sada pokazao teškim na problematičnoj političkoj sceni Kosova“.
OVK dominacija u politici
Poznati pod nazivom „Oslobodilačka vojska Kosova“, albanski borci su duboko usađeni u nacionalni narativ, a mnoge ulice i spomenici nose njihova imena.
Prvi put su se pojavili kao separatistički pokret 90-ih kao odgovor, kako navodi francuski medij, na sve veće ugnjetavanje albanskog stanovništva na Kosovu. Tači, član osnivač, služio je kao politički vođa grupe, koristeći satelitski telefon za komunikaciju sa diplomatama za mirovno posredovanje i stranim izveštačima.
Među ostalim istaknutim liderima na suđenju su bivši šef obaveštajne službe OVK Kadri Veselji, portparol Jakup Krasnići i šef operacija Redžep Seljimi.
Nakon što su se 1998. pojačali sukobi OVK sa srpskim trupama, ova organizacija porasla je sa nekoliko stotina na hiljade regruta. Pobeda je stigla intervencijom NATO sledeće godine, a 13.000 života je izgubljeno, uglavnom kosovskih Albanaca.
OVK je zvanično rasformirana, ali su njeni pripadnici nastavili da dominiraju, učvršćujući svoju moć nizom napada na političke rivale.
Uticaj Tačijevog klana
Mnogi stariji komandanti poput Tačija krenuli su u politiku.
Njihove poluge kontrole otkrivene su 2011. godine, kada su prisluškivani telefonski razgovori između tadašnjeg premijera Tačija i njegovih saradnika, a pokazali su sistem rešavanja političkih imenovanja zasnovan na prijateljstvu.
Klan Tači takođe je optužen za korišćenje uticaja da ometa lokalne istrage ratnih zločina OVK, kao i da pokušava da ometa rad Haškog tribunala 2015. godine.
„Osumnjičeni imaju ogroman uticaj na bivše pripadnike OVK i Kosovo uopšte“, rekli su haški tužioci u svom zahtevu za optužnicom ove godine.
„Lojalni Tačijevi zvaničnici učestvovali su u korupciji, ali i u ućutkavanju potencijalnih svedoka“, tvrdili su.
Suđenja bi mogla signalizirati kraj značajne podrške Zapada, koji je dugo podržavao Tačija i njegove saveznike. SAD su bile posebno jak saveznik, prihvatajući Tačija, a tadašnji potpredsednik Džo Bajden dočekao ga je u Beloj kući kao „kosovskog Džordža Vašingtona”.
Kritičari kažu da je Zapad podržao bivše borce kako bi omogućili stabilnosti u regionu – po cenu truljenja demokratskih institucija i gubitka poverenja javnosti u politiku.
„Tači i njegovi ljudi samo su se brinuli da njima bude dosta“, rekao je 22-godišnji student ekonomije Aljbuljen Obradžda, govoreći o frustraciji među mladima, od kojih mnogi žele da odu u inostranstvo kako bi imali bolju priliku.
