„Uzimajući u obzir činjenicu da, uprkos obavezama, Kurtijeva vlada nije preduzela nijedan korak u tom pravcu, Francuska je uputila notu zemljama članicama Saveta Evrope, tražeći odlaganje odluke o Kosovu“, navodi Albanijan post i dodaje da se očekuje da ambasadori zemalja članica SE pitanje članstva tzv. Kosova ne uvrste na dnevni red sastanka ministara u maju.
Albanijan post ocenjuje da se, iako stav Nemačke do sada nije bio jasan, čini da i ta zemlja sada zauzima stav da Kurtijeva vlada mora da preduzme konkretne korake po pitanju ZSO da bi dobila članstvo u SE.
Francuska, Nemačka i Italija već su na stanovištu da se članstvo Prištine u SE može odložiti do trenutka kada vlada dokaže posvećenost sprovođenju ZSO slanjem nacrta ustavnom sudu, ali takav pristup nije podržala Velika Britanija, prema kojoj pitanje ZSO ne treba mešati sa pitanjem članstva u SE, piše portal.
Albanijan post ocenjuje da, i pored epiloga sastanka ambasadora, postoji tehnička mogućnost da se zahtev Prištine nađe na dnevnom redu nekoliko dana pre sastanka Komiteta ministara, ali da je „jasno da se to neće desiti u nedostatku vidljivog napretka ka implementaciji ZSO“.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je u nedavnom telefonskom razgovoru sa Kutijem istakao da, u kontekstu zahteva Prištine za članstvo u SE, Pariz veliki značaj pridaje napretku u uspostavljanju ZSO, dok je nemački kancelar Olaf Šolc u razgovoru sa Kurtijem istakao značaj konkretnih koraka Prištine ka uspostavljanju ZSO i u kontekstu podnošenja zahteva za članstvo u SE.
Formiranje ZSO je, inače, obaveza Prištine po Briselskom sporazumu, ali Priština već 11 godina odbija da je sprovede.
Parlamentarna skupština SE je 16. aprila usvojila preporuku da Priština postane član Saveta Evrope, a konačnu odluku donosi Komitet ministara, čiji bi sastanak trebalo da bude održan od 16. do 17. maja u Strazburu.
Izvestilac za prijem tzv. Kosova, grčka poslanica Dora Bakojani preporučila je prijem, iako je ispunjen samo jedan od tri uslova koja je prvobitno zahtevala od Prištine, a to je povratak zemljišta manastiru Visoki Dečani i to osam godina nakon što je ustavni sud presudio da zemljište mora biti upisano u katastar kao imovina manastira.
Druga dva uslova – formiranje ZSO i rešavanje pitanja ekspoprijacije zemljišta u opštinama gde žive uglavnom Srbi – Priština nije ispunila.
