List piše da će premijer Aleksandar Vučić nastaviti da pokušava da zadovolji i Rusiju i EU, a da će mu Zapad opraštati sve dok ne pravi probleme na Kosovu, i prenosi mišljenje Dimitra Bečeva sa Londonske škole ekonomije koji kaže da je teško biti oštar prema Srbiji zbog izvoza malina u Rusiju, dok Francuska prodaje ratne brodove.
Srpske spoljnopolitičke dileme, navodi list, lepo su prikazane u nedavnoj karikaturi vodećeg političkog karikaturiste u Srbiji – Koraksa: premijer Srbije Aleksandar Vučić svira klavir u isto vreme, sa jedne strane sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sa druge. Ovim rečima počinje članak britanskog Ekonomista u kojem autor navodi da za srpsku vladu ukrajinska kriza predstavlja samo dodatak političkoj kakofoniji.
Srbija se u martu uzdržala od glasanja u UN o potvrdi teritorijalnog integriteta Ukrajine, posle ruske aneksije Krima. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU našla se na udaru snažnih kritika svojih partnera zbog toga. Zvanično, razlog za uzdržanost bilo je to što je Srbija imala samo prelaznu vladu.
Ali stvarni razlog bio je to što nije želela da uznemiri svog tradicionalnog saveznika – Rusiju, ističe autor.
– Otada Srbija očajnički pokušava da udovolji obema stranama. Sada je srpska vlada jasna, kao što Kosovo treba da bude deo Srbihe, tako i Krim treba da bude deo Ukrajine. Ali, veliki deo štampe i brojni Srbi rusofili se sa time ne slažu.
Na veb sajtu sa kontaktima za one koji žele da se bore na strani proruskih snaga u istočnoj Ukrajini piše da "oslobođenje" Kosova nije moguće bez oslobođenja Novorusije, kako proruske snage zovu svoju teritoriju, piše list i dodaje da broj Srba koji se bore u Ukrajini verovatno ne premašuje 100, ali se "o njihovim podvizima naširoko izveštava".
Vučić ih naziva plaćenicima koji nanose štetu Srbiji. Pokrenut je i zakon prema kojem je učestvovanje u sukobima u inostranstvu suprotno zakonu. To se odnosi i na srpske drzavljane Albance i Bošnjake, koji i učestvuju u borbama u Siriji i Iraku, navodi Ekonomist.
Ipak srpski vojnici i dalje se obučavaju i sa ruskim vojnicima i vojnicima NATO. U članku se navodi i da zemlje kandidati za članstvo u EU treba da usklade svoju spoljnu politiku sa EU. Zbog toga je Crna Gora uvela sankcije Rusiji.
"Ali, Srbija je odbila da to uradi: to bi prouzrokovalo ogromnu štetu, grmi ruski ambasador u Beogradu".
Sada Brisel poručuje da srpska vlada ne sme da izvlači korist iz ruskog embarga na poljoprivredne proizvode iz EU. Hrvatske kompanije pogođene tim embargom navodno istražuju mogu li da svoje proizvode prodaju kao srpske, menjajući etikete, piše list.
Rusi besni
Energetika je, kako navodi, još jedan izvor napetosti. Perspektive projekta Južni tok, gasovoda kojim bi se gas iz Rusije izvozio u EU, a prelazio i preko Srbije, godinama je svetlucao kao fatamorgana. Taj projekat doneo bi radna mesta i novac kao i gas onim delovima zemlje kojima je potreban. Sada nije jasno da li će do njega ikad doći. Pod pritiskom Evropske komisije bugarska vlada je upravo obustavila svoje učešće u projektu.
Ako lidere EU iritira Srbija, onda iritira i Ruse. Ruski Gaspromnjeft ima 51 odsto deonica u NIS-u, a 11. avgusta je obelodanjeno da policija istražuje privatizaciju NIS iz 2008. Vučić je s tim u vezi rekao da Rusi shvataju da je reč o unutrašnjem pitanju. Ali, očigledno je da su Rusi besni, piše Ekonomist i podseća da su oni govorili da su dobili izvanredne uslove za taj ugovor nakon što su stali na stranu Srbije zbog Kosova.
Vraćajući se na karikaturu s početka teksta, autor kaže da će Vučić nastaviti da pokušava da zadovolji i jednog i drugog pijanistu. Sve dok ne pravi probleme na Kosovu, Zapad će mu opraštati, kaže Dimitar Bečev iz Londonske škole ekonomije za Ekonomist.
On naglašava da je teško biti oštar prema Srbiji zbog toga što prodaje maline Rusiji, kada Francuska prodaje ratne brodove. Ipak, Srbija na kraju mora da se osloni na evropski put kako bi zaštitila svoju kandidaturu.
Opaska Bečeva da je teško biti oštar prema Srbiji zbog toga što prodaje maline Rusiji, kada Francuska prodaje ratne brodove, odnosi se na planove zvaničnog Pariza da ne odustane od prodaje Moskvi nosača helikoptera "Mistral".
Francuski ministar spoljnih poslova, Loran Fabijus, krajem jula odbacio je kritike upućene Parizu zbog namere da Moskvi isporuči nosač helikoptera "Mistral", naglašavajući da "postoji pravilo da se potpisani i plaćeni ugovori moraju poštovati".
– Ugovor sa Rusijom o isporuci ‘Mistrala’ potpisan je 2011. Njegov potpisnik nije aktuelna vlada, ali nema veze. Postoji pravilo da se potpisani i plaćeni ugovori moraju poštovati – izjavio je tada šef francuske diplomatije za radio Frans Inter.
Vašington i London su žestoko osudili nameru Francuske da isporuči nosač helikoptera Rusiji. Američki predsednik, Barak Obama, izrazio je žaljenje što Pariz nije doneo odluku o suspenziji potpisanog ugovora, preneo je AFP.
Francuski predsednik Oland je nešto ranije izjavio da će prvi ratni brod "Mistral" biti isporučen Rusiji u oktobru, kao što je ugovorom predviđeno, ali da će odluka o drugom brodu "zavisiti od ponašanja Moskve u ukrajinskoj krizi".
