Ishod žreba za 18. košarkaški mundijal u Kini neodoljivo priziva i sentimentalni izlet naše košarke u Manilu 1978.
Filipini imaju dugu košarkašku tradiciju. Recimo, Jugoslavija, potonji strah i trepet, prvi put je učestvovala na Olimpijskim igrama u Rimu 1960, a do tada su Filipini imali olimpijce i na poslednjim predratnim igrama, a prvim s košarkom u zvaničnom programu (Berlin, 1936) i na prva tri poratna turnira (London, 1948; Helsinki, 1952; Melburn, 1956).
„Plavi“, za razliku od Filipinaca, jesu bili učesnici prvog mundijala, u Argentini 1950, ali su se kroz četiri godine u Brazilu oni domogli i medalje, dok su naši završili na pretposlednjem, 11. mestu. Ta bronza je i najveći uspeh filipinske košarke koja je u finalnoj grupi s osam timova u „maloj Marakani“ (dvorana „Makaranazinjo“) od sedam utakmica izgubila dve i to od osvajača sjajnijih odličja – zlatnih Amerikanaca i srebrnih domaćina.
I dan-danas Filipini su jedina reprezentacija mimo Evrope i američkog kopna koja se popela na pobednički podijum. Kada je Jugoslavija u Indijanapolisu 2002. poslednji put osvojila zlato, Novi Zeland, koji je naše namučio u polufinalu, bio je četvrti, pošto je u meču za treće mesto izgubio od Nemačke, a jedan koš je delio Tajvan od bronzane medalje u Čileu 1959. To je odličje pripalo domaćinu baš zato što je u finalnoj grupi savladao Formozu (86:85) s kojom je imao isti skor (2-4), ali valja i istaći da su njene dve pobede bile sa službenih 2:0 jer su iz političkih razloga Sovjetski Savez i Bugarska kao komunističke zemlje odbili da igraju s njom zbog njenih zategnutih odnosa s Kinom.
Zbog doprinosa svetskoj košarci na azijskom tlu Filipini su dobili organizaciju mundijala 1978, iako su prethodno jednom pali u nemilost FIBA. Trebalo je da budu domaćini 1962, ali im je prvenstvo oduzeto zato što su po političkom nalogu vlade odbili da daju vize socijalističkim zemljama među kojima je bila i Jugoslavija.
Šampionat je 1963. održan u Brazilu. „Plavi“ su tada prvi put uzeli svetsku medalju. Bilo je to srebro kao i četiri godine zatim u Montevideu.
Jugoslavija se 1978. dominantno vratila na presto (prva u Ljubljani 1970, druga u Portoriku 1974. zbog lošijeg koš-količnika od SSSR). U finalnoj grupi, kojoj su se Sovjetski Savez kao važeći prvak i Filipini kao domaćin naknadno priključili, bio je i jedini duel naše i filipinske košarke na svetskom šampionatu. Među svih deset pobeda „plavih“, a šest u finalnom skupu i u utakmici za zlato na produžetak protiv Sovjeta, bila je i ta sa 117:101 u prvom kolu.
Domaći košarkaši su se istakli pogocima iz daljine pa su zato i prevalili preko „stotke“, a naš selektor Aleksandar Nikolić na tom meču nijednom nije posegao za tajm-autom. Najefikasniji je bio Dražen Dalipagić s 31 poenom.
Jugoslavija je još dvaput igrala s Filipinima na Letnjim igrama. Oba puta ih je savladala u takmičenju po grupama. U Sijudad Meksiku 1968. bilo je 89:68, a u Minhenu 1972. 117:76. Posle toga Filipinci više nisu bili učesnici, a pre četiri godine u Španiji pojavili su se na mundobasketu prvi put posle 1978. Bili su 21. među 24 reprezentacije.
Kroz četiri godine mundijal se vraća kod njih. Biće saorganizatori s Japanom i Indonezijom.
