Drevni manastir Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji Visoki Dečani svrstan je na listu sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi za ovu godinu, objavila je pan-evropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa Evropa nostra.
Lista sedam najugroženijih lokaliteta objavljena je putem video-konferencije, a izvršni potpredsednik Evropa nostre Gaj Klaus kaže da je cilj da se alarmira zbog ozbiljnih pretnji sa kojima se suočavaju ta kulturno-istorijska mesta.
Listu od sedam najugroženijih lokaliteta za 2021. godinu sačinio je Odbor Evropa nostre od 12 predloga koji su svetski stručnjaci uvrstili u uži izbor na osnovu izuzetnog značaja nasleđa i kulturne vrednosti svake od lokacija, kao i na osnovu procene opasnosti sa kojom su suočene.
Osim Visokih Dečana na listi su se našle i austrijska Ahenze železnica stara 133 godine, istorijsko groblje Mirogoj u Hrvatskoj, pet grčkih ostrva na jugu Egejskog mora, renesansni vrt Đusti u Veroni, zgrada centralne pošte u Skoplju i crkva u steni San Huan, u kantabriji u Španiji.
Novčana podrška
– Od izvanrednog srednjovekovnog manastira (Visokih Dečana) do izuzetnog renesansnog vrta, od industrijskih i modernih građevina do kultnih pejzaža, ova mesta su važno svedočenje naše zajedničke evropske prošlosti, sećanja i identiteta – rekao je Gaj Klaus.
Izabranih sedam lokacija ispunjavaju uslove za sredstva Evropske investicione banke (EIB). Timovi sastavljeni od stručnjaka iz Evropa nostre, Instituta EIB-a i predlagača za listu prikupiće informacije o svakom slučaju i sastati se sa ključnim akterima, kako bi identifikovali probleme i obezbedili široku pomoć za očuvanje ovih lokaliteta.
Bratstvo zadovoljno
Bratstvo manastira Visoki Dečani ocenilo je da je ovo za njih i srpsku svetinju značajna vest. Oni podsećaju da je Evropa Nostra osnovana 1963. u Parizu sa misijom da se bori za zaštitu i promociju evropskog kulturnog nasleđa i da je od tada postala najreprezentativnija organizacija za baštinu Starog kontinenta.
Iguman Visokih Dečana, otac Sava Janjić, ukazao je da od 2013. godine Evropa nostra objavljivanjem liste najugroženijih objekata ukazuje svetskoj javnosti na zaštite ugroženih kulturnih dobara.
– Duboko sam uveren da će unošenje Visokih Dečana u ovaj spisak značajno doprineti zaštiti naše ranjive baštine na Kosovu i podići svest da je namena kulturnog nesleđa da nas okuplja, a ne razdvaja – istakao je iguman Sava.
Najveća pažnja
Evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabrijel izjavila je povodom objavljivanja ove liste da je kulturno nasleđe Evrope „naša prošlost, sadašnjost i budućnost“.
– Ono zaslužuje našu najveću pažnju i zaštitu. Kroz sedam najugroženijih programa stavljamo u centar pažnje evropsko nasleđe, podižući svest i otvarajući put za održivu budućnost odabranih mesta s liste – rekla je Marija Gabrijel.
Trupe Kfora jedina zaštita
Evropa nostra u obrazloženju ističe da su Visoki Dečani aktivni manastir otvoren za hodočasnike i posetioce svih vera. Navodi se da su Visoki Dečani upisani u listu svetske baštine 2004, a da su taj status dve godine kasnije na Kosovu dobila još tri svetinje SPC: manastir Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Nažalost, sva četiri objekta nalaze se na još jednoj listi Uneska, onoj koja se odnosi na svetske baštinu u opasnosti.
Eksperti organizacije Evropa nostra podsećaju da Visoke Dečane od juna 1999. godine čuvaju trupe Kfora.
„Ovo je jedini spomenik u Evropi pod tako snažnom međunarodnom vojnom zaštitom u kontinuitetu od 20 godina. Manastir predstavlja spomenik od izuzetnog istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet, što potvrđuje i status svetske baštine. Osim bezbednosnih izazova, manastir i zaštićena zona oko njega suočavaju se s trajnim rizicima kršenja vladavine zakona čiji je cilj da potkopaju vrednosti svetske baštine s liste Uneska. Posebno zabrinjava plan za izgradnju puta od Plava u Crnoj Gori do mesta Dečani i to pored kapije manastira. Prošle godine obustavljeni su radovi i pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice odlučeno je da se izgradi obilaznica. Potrebno je pomno pratiti situaciju kako bi se ta odluka osigurala, a posebno poštovanje zakona o zaštićenim zonama koji ne dopušta takav projekat“, ističe odbor Evropa nostre i dodaje da je važno i da se bez odlaganja izvrši sudska odluka o vraćanju manastiru 24 hektara zemljišta.
Na nišanu Islamske države
Manastir Visoki Dečani je oružano napadan četiri puta nakon završetka rata. Međutim, samo jedan slučaj je istražen i kosovski Albanac je 2007. godine osuđen na dve i po godine zatvora.
Poslednji napad se desio 2016. godine kada su ispred glavne kapije manastira Visoki Dečani uhapšena četvorica naoružanih islamista iz četiri različita dela Kosova: Gnjilana, Uroševca, Prizrena i Đakovice. Oni su privedeni posle pretresa belog golfa kada suvojnici Kfora našli kalašnjikov sa tri okvira municije i pištolj, kao i literaturu islamističke sadržine.
Pritom su dvojica uhapšenih imali bradu i obrijanu glavu, kao i pantalone sa skraćenim nogavicama, što je karakteristično za vahabiste. Iguman Sava Janjić tada je podsetio da su dve godine ranije na dve kapije i pomoćnim objektima manastira Visoki Dečani ispisani su grafiti Islamske države i UČK-a. Takođe je potvrdio da se monasi osećaju sigurno zbog prisustva snaga Kfora.
