Ministri spoljnih i evropskih poslova EU usvojili su danas zaključke o Srbiji i drugim zemljama u procesu proširenja, a odluka o otvaraju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom prolongirana je najkasnije za oktobar.
Savet EU u svojim zaključcima o Srbiji naglašava da trenutni staus kvo u dijalogu Beograda i Prištine nije održiv i da je „neophodno da se dijalog nastavi što pre“.
Od Beograda se očekuje da napravi dalji napore i doprinese uspostavljanju „pogodnog okruženja za vođenje dijaloga“ što, prema tekstu dokumenta, uključuje „međunarodno i regionalno angažovanje“ i „uzdržavanje od poteza koji mogu biti protumačeni kao provokacija“.
Ministri EU naglašavaju da sveobuhvatni pravnoobavezujući sporazum mora da reši „sva otvorna pitanja u skladu sa međunarodnim pravom, EU standardima i da doprinese regionalnoj stabilnosti“.
Savet izražava žaljenje što nije bilo napretka na prvom mestu u izradi statuta Zajednice srpskih opština, ali ni i u punoj primeni zajedničkog upravljanja prelazima, energetskom sporazumu, a konstatuje se da nije došlo ni do otvaranja za saobraćaj mosta u Kosovskoj Mitrovici.
U usvojenim zaključcima ministri su pohvali, ali ohrabri Srbiju da nastavi sa preduzimanjem daljih evroinetgracionih koraka, nastavi postignuti napredak u oblasti ekonomskih rereformi, kao i jačanja saradnje u regionu.
„Srbija je nastavila da radi na usklađivanju svog zakonodavstva sa standardima (EU) u mnogim oblastima. Napredak u oblasti vladavine prava, osnovnih prava kao i noramlizacija ondosa Srbije sa Kosovom ostaju osnova i odrediće tempo pritupnih pregovora“, navodi se u zaključcima.
Srbija se kroz ministarkske zaključke poziva da se fokusira na ubrzanje reforme u oblasti vladavine prava sa posebnim fokusom na nezavisnost i efikanost sudstva i borbu protiv korupcije i pranja novca.
Istovremeno, vlasti u Srbiji su pozvane da obezbede uslove za slobodu izražavanja i nezavisnost medija.
Ministarski zaključci pozivaju i na puno poštovanje fundamentalnih prava u Srbiji, uklučujući prava najranjivijih grupacija i nacionalnih manjina.
Kroz zaključke se podseća i na važnost rešavanja slučajeva ratnih zločina pred domaćim sudovima, kao i na punu saradnju sa Tribunalom u Hagu.
Beograd je i ovom prilikom pohvaljen zbog nastavka svog angažovanja u regionalnim inicijativama i pozvan da nastavi dosadašnje napore na jačanju dobrosusedskih odnosa.
Pozitivno je ocenjen i dalji napredak Srbije u oblasti ekonomskih reformi.
Ministri EU pozvaju Srbiju da uskladi svoju trgovisnku i energetsku politiku sa EU standardima, sa posebnim fokusom na tržište gasa.
I ove godine Saveta EU ponavlja potrebu da Srbija tokom svog procesa pristupnja EU nastavi usklađivanje spoljne i bezbednosne politike, ali i vizne politike sa EU.
Istovremeno, Savet EU pozdravlja aktivno učešeće Srbije u operacijama i misijama u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
Kada je reč o otvaraju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, u zaključcima se kaže da „imajući u vidu ograničeno vreme koje je na raspolaganju i važnost tog pitanja, Savet će se vratiti na tu temu kako bi se donela jasna i sadržajna odluka što je pre moguće, a najkasnije do oktobra 2019. godine.
Evropski komesar za pristupne pregovore Johanes Han kaže da manjina zemalja članica nije mogla trenutno da podrži preporuku Komisije za otvarnje pregovora sa Skopljem i Tiranom.
On je upozorio da odlaganje i nedonošenje odluke o zemljama koje su ispunile sve što je od njih traženo, dovodi u pitanje kredibilitet EU i njen uticaj i podsticaj na Zapadnom Balkanu.
”Proširenje je strateški investicija u mir, demokratiju, prosperite i bezbednost Evrope. Neodlučnost i nerešavanje nisu opcije, ubeđen sam da će sve zemlje članice moći da daju jasne procene na osnovu našeg izveštaja”, poručio je Han.
On je prethodno upozorio da nedonošenje pozitivne odluke u situaciji kada su Skoplje i Atina postigli istorijsko pomirenje i kompromis oko imena, ne šalje dobar signal ni Beogradiu i Prištini koji se takođe kroz zaključke EU pozivaju da nastave dijalog i dođu do sveobuhvatnog pravno političkog sporazuma.
