Evropska unija očekuje da se Srbija uskladi sa pravnim tekovinama EU, uključujući i politikom prema Rusiji, kao i da Beograd deli iste principe i vrednosti sa Briselom, kaže se u odgovoru portparola Evropske komisije srpskom servisu Glasa Amerike na zahtev za komentar o telefonskom razgovoru predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.
“Srbija je zemlja kandidat i pregovara o članstvu u EU. Ovo implicira da se zemlja uskladi sa pravnim tekovinama EU, uključujući usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) i restriktivnim merama protiv Rusije. EU računa na Srbiju kao na pouzdanog evropskog partnera, koji deli iste principe i vrednosti”, navodi se u pisanom odgovoru portparola Evropske komisije Glasu Amerike.
Ruski lider Vladimir Putin osudio je u petak „spoljno mešanje“ u Srbiji, u telefonskom razgovoru sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, dok antikorupcijski skupovi potresaju zemlju.
Bez detaljnijeg objašnjenja, Vučić je na Instagramu objavio da su on i Putin razgovarali o obnovi gasnog sporazuma koji ističe 31. maja i sankcijama američkog Sekretarijata za finansije protiv NIS-a, srpske naftne kompanije čiji je većinski vlasnik ruski Gaspromnjeft.
Protesti, predvođeni studentima, proširili su se u poslednja četiri meseca od kada je 15 ljudi poginulo kada se srušila nadstrešnica na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu.
„Vladimir Putin je napomenuo da je spoljno mešanje u unutrašnju političku situaciju u Srbiji neprihvatljivo“, navodi se u saopštenju Kremlja posle poziva, prenosi agencija Frans pres.
Vučić je na svom Instagram nalogu rekao da su on i Putin razgovarali o, kako je rekao, „obojenoj revoluciji“, što se odnosi na narodne pobune koje su iskusile bivše sovjetske države.
„Zahvalio sam mu što ruski zvaničnici ne podržavaju obojenu revoluciju“, rekao je Vučić.
„Predsednik Putin je imao vrlo jasan, precizan stav o tome, Rusija dobro razume šta se dešava i nastaviće da podržava legitimne… vlasti u Srbiji”.
Studenti u Srbiji su u petak pozvali na generalni štrajk i nove proteste.
Srbija održava ravnotežu između istorijskih veza sa Rusijom i Evropskom unijom, kojoj želi da se pridruži, navodi Rojters.
Beograd je više puta osuđivao rusku invaziju na Ukrajinu, ali je do sada odbijao da se pridruži sankcijama Zapada Moskvi.
Srbija i dalje većinu gasa uvozi iz Rusije preko gasovoda Turski tok. Poslednjih godina preduzela je korake ka diversifikaciji u snabdevanju, uvozom gasa iz Azerbejdžana i drugih zemalja.
SAD su 10. januara uvele sankcije ruskom naftnom sektoru i dale Gaspromnjeftu rok od 45 dana da izađe iz vlasništva nad NIS-om, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Kancelarija za kontrolu strane imovine Sekretarijata finansija SAD je krajem februara produžila taj rok za mesec dana.
