„Nastavak dijaloga Beograda i Prištine moguć je na tehničkom nivou, ali suštinski dijalog neće biti moguć dok se ne razreši pitanje formiranja Zajednice srpskih opština“, kaže diplomata i odličan poznavalac spoljnopolitičkih prilika Zoran Milivojević.
– Srbija ne može da prihvati da pitanje ZSO bude deo nekog celovitog sporazuma, da to može da bude primenjeno samo posle obostranog priznanja. Srbija mora da insistira na primeni Briselskog sporazuma čime se stvaraju uslovi za nastavak kvalitetnog dijaloga. Ne dijaloga koji se bavi tehničkim pitanjima, nego dijaloga koji govori o suštini normalizacije, o suštinskim pitanjima – istakao je Milivojević.
Prema njegovom mišljenju, na probi je EU i praktično sve zasvisi od toga kako će se Brisel u narednom periodu ponašati.
– Imam utisak da će Srbija biti pod pritiskom u narednom periodu, posebno za vreme nemačkog predsedavanja, i da iz Brisela treba očekivati dodatne pritiske i zahteve da Srbija ipak prihvati da razgovara o sveobuhvatnom sporazumu u kome bi bila i ZSO, što za Srbiju nije prihvatljivo rešenje – rekao je Milivojević.
On kaže da se pokazalo da EU nema mehanizme ni mogućnosti da utiče na Prištinu, da se to pitanje reši tako što bi se Briselski sporazum primenio.
– Postaje očigledno i sve jasnije da ne postoji politička volja kada je reč o EU. Evropska unija uvažava pre svega interese Prištine i deluje u pravcu onoga za šta se prištinska strana zalaže, a to je da se pregovori vode u pravcu obostranog priznanja – ukazao je Milivojević.
On smatra da Srbiju ne bi trebalo da zanima pitanje promene kosovskog ustava.
– Nas ne zanima pitanje Ustava Kosova. Mi državu Kosovo ne priznajemo. Za nas je važeći izvorni Briselski sporazum iz 2013, dopunjen 2015. godine, gde je jasno definisano šta je ZSO, koje su njene nadležnosti, iz čega se sastoji, kako treba da deluje. Nas zanima samo ta primena – rekao je Milivojević.
Sa druge strane, kako navodi, pitanje promene Ustava Srbije je pitanje vezano isključivo za odluku Srbije.
– Pitanje promene Ustava Srbije je pitanje za nas i našu odluku. Mi ćemo menjati ustav onda kada to bude zahtevao neki nacionalni interes i političke i druge potebe države Srbije, a ne po diktatu ili nekom nametnutom rešenju. Srbija nema nikakvu potebu i razlog da menja ustav i da otvara tu temu. Mi nismo ni u procesu evrointegracija otišli daleko, nismo ni blizu pristupnog ugovora, prema tome tema promene ustava za nas nije relevantna – smatra Milivojević.
Po njegovom mišljenju, na rasplet i dalji razvoj dijaloga Beograda i Prištine u velikoj meri uticaće izbori u SAD.
– Pokazalo se da Vašington ima instrumente i političku volju da deluje. Kada postoje te dve stvari onda možemo očekivati neki rezultat. Ukoliko bi imali kontinuitet Trampove administracije onda bi imali i kontinuitet njihove inicijative. Ukoliko dođe do promene u Americi onda bi nastala malo drugačija pozicija. Imali bismo reviziju ranijeg pristupa i približavanje američke administracije stavu Prištine i Brisela – zaključio je Milivojević.
