Najveće žarište nestabilnosti i dalje ostaje Kosovo i Metohija, Evropska unija je očigledno nesposobna i nevoljna da primora Prištinu da sprovede dogovorene sporazume kako bi se osigurala prava kosovskih Srba. Sve akcije Brisela se svode na povećavanje pritisaka na Srbiju.
Dramatičan razvoj događaja oko KiM potvrđuje značaj i nepostojanje alternative Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Ovo je za „Politiku“ izjavio stalni predstavnik Rusije u UN Vasilija Nebenzje koji je za beogradski list govorio o tome kako vidi ulogu UN u praćenju situacije na Balkanu, o važnosti Povelje UN i selektivnom tumačenju od strane zapadnih zemalja, sukobu na Bliskom istoku i Ukrajini.
Nebenzjaističe da „potonji koraci zapadne koalicije u cilju nasilnog odvajanja KiM od Srbije, podsticanje albanskog nacionalizma, sprovođenje etničkog čišćenja Srba i udovoljavanje kosovskim Albancima, nisu mogli, a da ne pogoršaju situaciju za Srbiju“.
„Videći da ostaje nekažnjena, Priština cinično pokušava da ‘podigne ulog’. Svaki njen korak rezultira novim pretnjama po bezbednost i pogoršava situaciju za Srbe. Posredovanje EU u dijalogu Beograda i Prištine je doživelo fijasko. Rezolucije SB UN se moraju poštovati, te ni Rezolucija 1244 ne čini izuzetak. Zato podržavamo ideju da Beograd i Priština postignu održivo, obostrano prihvatljivo rešenje isključivo u okviru međunarodnog prava, na osnovu ovog dokumenta. Pažnja Saveta bezbednosti, ne sme biti oslabljena kada je reč o KiM“, rekao je Nebenzja.
On napominje da Balkan nije slučajno region koji je i dalje aktivan deo agende SB UN.
„Složena situacija postoji u BiH. Duboko smo ubeđeni da je nestabilnost u BiH rezultat dugogodišnje, izrazito antisrpske politike zapadnih država koje potkopavaju dejtonski sistem balansiranja interesa. Svima su takođe poznati primeri očiglednog nepoštovanja BiH, kao nezavisne evropske države, kao i pokušaji mešanja u njene poslove. To uključuje i postavljanje nemačkog državljanina Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika u BiH, suprotno postojećim procedurama i bez saglasnosti SB. Smatramo da je primarna uloga SB održavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dejton, čiju smo 30. godišnjicu obeležili prošle godine, ostaje nesporna osnova za regulaciju situacije u BiH odobrena od strane SB UN“, kaže Nebenzja.
Povelja UN mora da se poštuje
Rusija, ističe on, veliku pažnju posvećuje pitanju poštovanja Povelje UN, koja ostaje temelj međunarodnog prava, formirajući kodeks ponašanja država, ne dozvoljavajući da svet sklizne u anarhiju.
„Od ključnog značaja je odbrana principa Povelje UN, a ne selektivno tumačenje, čemu su u poslednje vreme skloni generalni sekretar UN, njegovi saradnici i naročito kolektivni Zapad. Selektivno tumačenje Povelje posebno je opasno zbog svojih dugoročnih posledica. Zemlje NATO-a su više puta primenile očigledne dvostruke standarde, zauzimajući, u zavisnosti od političke situacije, potpuno suprotne stavove prema pitanjima kao što su principi suverene jednakosti, nemešanje u unutrašnje poslove, teritorijalni integritet i pravo naroda na samoopredeljenje“, smatra Nebenzja.
Onobjašnjava kako generalni sekretar ne samo da ne uspeva da se bori protiv epidemije dvostrukih standarda, već se pridružio onima koji proizvoljno tumače odredbe Povelje.
„Njegove subjektivne javne procene ovom pitanju predstavljaju kršenje Povelje i flagrantno mešanje u nadležnost država članica i Međunarodnog suda pravde. Tako je nedavno Antonio Gutereš izjavio da se princip samoopredeljenja naroda, iz člana 1 Povelje UN, ne može primeniti na stanovnike Krima i Donbasa, za razliku od naroda Grenladnda. Pozvao se na faktor „upotrebe sile“. A šta je sa višekratnim pretnjama silom upućivanim Danskoj, takođe zabranjene članom 2 (4) Povelje UN? Ili sa takozvanim kosovskim presedanom, koji podržavaju zapadne zemlje, a koji bi bio nemoguć da NATO nije pokrenuo agresiju na Jugoslaviju“, podseća Nebenzja.
Teatar apsurda u Ujedinjenim nacijama
Komentarišući sukob u Ukrajini i ulozi UN, Nebenzja je naveo da će u slučaju postizanja sporazuma tokom pregovora između Rusije i Ukrajine uz posredovanje SAD, pitanje njegovog daljeg formalizovanja zavisiće od sadržaja samog dokumenta i postignutih dogovora između strana.
„UN raspolažu mehanizmima za davanje dodatnog međunarodnog legitimiteta takvih odluka, na primer, kroz usvajanje SB. Međutim, trenutno UN ne učestvuje u tim pregovorima, a njihova nepristrasnost i neutralnost ostaju pod znakom pitanja. Mi primećujemo dvostruke standarde u radu Sekretarijata“, ističe on.
Govoreći o sukobu na Bliskom istoku, Nebenzja je ocenio da su komentari evropskih delegacija podsećali na predstavu ‘teatra apsurda’.
„Oni ne samo da nisu osudili otvoreni čin agresije protiv države članice UN, koji krši Povelju UN i norme međunarodnog prava u trenutku kada je Teheran bez ikakvih skrivenih namera učestvovao u pregovorima – većina njih to nije čak ni pomenula. Umesto toga, Evropljani su iznosili svoje uobičajene i ničim potkrepljene optužbe na račun Iranaca u stilu „sami su krivi“, potpuno apsurdno, pri tome pozivajući Teheran, na koji su u tom trenutku padale bombe i rakete, da ‘krene putem diplomatije i pregovora’“, rekao je Nebenzja.
Cenu takvih pozorišnih predstava u SB UN, kako ističe, plaćaju obični, nedužni stanovnici širom bliskoistočnog regiona.
