Korist bi imale i srpske kompanije uključene u projekat, kaže šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport u intervjuu za “Blic” povodom odluke Rusije da prekine projekat Južni tok.
Moskva je odustala od Južnog toka “zbog EU”. Da li se Brisel oseća odgovornim?
– Evropska komisija je primila k znanju odluku „Gasproma“ da zaustavi Južni tok. Pozicija EU se nije promenila. Gasovod koji prolazi kroz EU mora da bude izgrađen i da funkcioniše u skladu sa propisima Unije. To važi za Južni tok, kao i za svaki drugi projekat. Gasovodi koji bi se gradili u suprotnosti sa zakonima EU ugrozili bi unutrašnje tržište i ne bi doprineli očekivanom poboljšanju sigurnosti snabdevanja. Nadležne službe komisije će sada analizirati situaciju u jugoistočnoj Evropi kako bi se ubrzale interkonekcije u regionu sa ciljem da se one bolje povežu u mrežu gasovoda EU.
Ruski ambasador Čepurin kaže da Srbija treba da traži odštetu od EU zbog Južnog toka. Vaš odgovor?
– Klauzule o nadoknadi štete trebalo bi da budu deo ugovora koji su pravljeni za taj projekat. U skladu s tim zemlje koje imaju bilateralne sporazume za Južni tok sada bi trebalo da pogledaju te ugovore. Evropska komisija nije potpisnica tih sporazuma i ugovora, pa samim tim nije prava adresa za traženje nadoknade.
Da li je EU vršila pritisak na Vladu Srbije i premijera Vučića da odustanu od početka gradnje Južnog toka kroz Srbiju?
– Nije bilo pritisaka ni na Srbiju ni na bilo koju drugu zemlju.
Pa čega je onda bilo?
– Komisija je još u avgustu 2013. obavestila zemlje članice EU o svojoj zabrinutosti oko usklađenosti međudržavnih sporazuma sa evropskim zakonodavstvom. Zatim, u junu 2014, u skladu sa zaključcima Evropskog saveta, tela koje okuplja šefove država ili vlada zemalja članica, Komisija je zauzela takođe potpuno jasan stav. Investicije u energetsku infrastrukturu, uključujući one koje uključuju takozvane treće zemlje, treba da budu u potpunosti usklađene sa pravilima EU na planu unutrašnjeg tržišta i konkurencije. Ta pravila se moraju konzistentno primenjivati. Ovde je još nešto veoma važno – primedbe EU na međudržavne sporazume nisu se odnosile na gasovod po sebi, već na nekoliko elemenata koji su u suprotnosti sa zakonima Unije i osnovnim principima njene energetske politike. EU je čak ponudila pomoć da se ti sporazumi između Rusije i zemalja obuhvaćenih Južnim tokom ponovo ispregovaraju kako bi se sve na kraju uskladilo.
Da li EU nudi Srbiji nešto što može da nadomesti Južni tok?
– Srbija je članica Ugovora o energetskoj zajednici i kao takva se obavezala da će restrukturisati i modernizovati svoj energetski sektor. A EU je glavni partner Srbiji u tom poduhvatu. Ugovor o energetskoj zajednici povezuje zemlje jugoistočne Evrope sa unutrašnjim tržištem EU. Pravila i regulacije EU na tom planu garantuju fer konkurenciju među energetskim kompanijama. To zauzvrat donosi potrošačima bolje cene energenata i sigurnost snabdevanja.
Ipak, dajete li nam nešto kao konkretnu alternativu?
– EU je izuzetno posvećena da učestvuje u finansiranju izgradnje gasnog interkonektora sa Bugarskom. Rad na studiji izvodljivosti je završen sa finansijskom podrškom EU i sada se radi na projektovanju gasovoda. Ovaj projekat će doneti neke vrlo krupne poslove kompanijama iz Srbije koje se bave inženjeringom i izgradnjom. Takođe, suštinski će doprineti tome da Srbija ima pristup alternativnim izvorima snabdevanja gasom, uključujući tečni prirodni gas. Pregovori o ovom projektu su u toku, a srpski ministar energetike Aleksandar Antić je baš pre nekoliko dana rekao da je ovaj projekat važan element u naporima Srbije da modernizuje i diversifikuje svoj energetski sektor.
Da li je to sve?
– Ostajemo spremni da podržimo sve projekte u energetskom sektoru koji poštuju međunarodne pravne obaveze zemalja koje bi u njima učestvovale. Podsetiću i na to da je EU u prethodnih deset godina investirala više od 500 miliona evra bespovratne pomoći u energetski sektor Srbije. Ove investicije su imale za prioritet modernizaciju proizvodnje struje i prenosnih sistema u Srbiji.
