Jedan od najboljih fudbalera sveta Kristijano Ronaldo je tokom prošle godine preživeo pravu porodičnu dramu jer je njegova majka, za koju je izuzetno vezan, doživela moždani udar.
Fudbaler Juventusa je ekspresno otišao iz Torina u rodnu Madeiru i tamo bio uz svoju majku i pomogao da sve prođe kako treba.
A kako je sve to izgledalo, i šta se sve događalo, otkrila je upravo ona – Maria Dolores Aveiro (66). Prvi put je pričala o svemu tome za portugalski TVI.
– Čim sam se osvestila, pokušala sam da ustanem, ali sam shvatila da mi je leva strana tela paralizovana. Pozvala sam mog partnera Žozea Andradea i rekla mu da pozove hitnu pomoć. Ne sećam se kako sam došla do bolnice – počela je priču Dolores.
https://twitter.com/CapaMagMagazine/status/1377714329743671308?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1377714329743671308%7Ctwgr%5E%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2F24sedam.rs%2Fsport%2Ffudbal%2Femotivna-ispovest-ronaldove-majke-mali-kristijano-mi-je-rekao-bako-nemoj-da-umres%2F
O kakvom borcu se radi, govori to da je pobedila i rak dojke.
– Videla sam svu svoju unučad kako plaču, iako nisam želela da budu zabrinuti zbog mene. Operisala sam obe dojke, ali mi to nije palo toliko teško kao ovo. Kada me je Kristijaninjo (Ronaldov sin) video, rekao mi je: „Bako, nemoj da umreš.“ To me je dotaklo u srce. Kada god se čujemo, pita me da li sam dobro. Živim za svoju porodicu, a naročito za unučiće.
Posebno joj je bilo teško dok je čekala na operaciju. Tenzija, pritisak, iščekivanje…
– Deca su mi dala snagu. Bilo je veoma teško, mislila sam da je kraj. Kada sam videla najstarijeg unuka Kristijaninja u svojoj sobi, kada me je posetio, to je bio za mene šok. Molila sam Boga da me ne uzme. Želela sam da vidim unučiće kako odrastaju, i to se i dogodilo. Nije bilo lako, ali sam imala veru.
Priznala je i da je Kristijano imao ogroman uticaj na sve.
– Neophodno je da ljudi reaguju čim osete da nešto nije u redu i da idu u bolnicu. U mom slučaju je to bilo nekoliko minuta. Kristijano je iz Italije pozvao lekare koji su me operisali. Mnogi ljudi nemaju toliku sreću kao ja. Moj oporavak teče postepeno. Imam terapije, hodam polako. Nije sve idealno. Bolnicu sam napustila na svojim nogama, ali je to ostavilo traga na moju levu stranu, na usta, nogu, govor. Sada je bolje i polako se vraćam na 100 odsto. Moram da pazim šta jedem, ne smem da nosim štikle, odeća mora da bude jednostavnija, sa manje dugmića. Kroz život prolazim dan po dan.
Na kraju je još jednom imala emotivnu poruku.
– Pre godinu dana umalo nisam izgubila život. Srećom, uspela sam da se izvučem i da pratim svetlost, koja je insistirala da je to za mene samo još jedna prepreka i još jedna priča koju ću ispričati. Retko kada otvoreno pričam o tome šta se dogodilo, ali to što sam se skoro oporavila u potpunosti ne znači da je strah koji su moji najmiliji osetili bio mali – zaključila je Dolores Aveiro.
