Od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine Španija je imala epizode diplomatskih neugodnosti i nesuglasica sa predstavnicima kosovskih vlasti, piše španski medij „El Pais“.
„Španska strategija očiju koje ne vide od srca, javlja se u mnogim slučajevima, počev od evropskih samita, do fudbalskih utakmica“, piše španski „El Pais“.
Godinu dana nakon inauguracije sledećeg predsedavanja Savetom EU, Španija se nalazi pred optimalnim scenarijom da definiše i počne da trasira svoj diplomatski put sa Kosovom.
Kako prenose španski mediji, Španija je spremna da započne proces odmrzavanja diplomatskih odnosa sa Prištinom i sada je pravo vreme da to učini. U novembru prošle godine tadašnji državni sekretar za EU Huan Gonzales-Barba izjavio je da Španija spremna da se približi Kosovu.
– Naša strategija sa Zapadnim Balkanom nije potpuna ako nastavimo da ignorišemo Kosovo – rekao je on.
Ove izjave, koje su odjeknule u raznim kosovskim medijima, izazvale su oduševljenje u Prištini nagoveštavajući da je Madrid, najtvrđi orah među pet zemalja članica EU, koje još uvek ne priznaju Kosovo, verovatno započeo proces topljenja odnosa sa Kosovom.
S jedne strane, ovo je bila dobra vest za Kosovo, ali i za Španiju. Gonzales-Barbine reči su predstavljale, pre svega, jasan dokaz da je ovo pitanje dospelo na sto u Ministarstvu spoljnih poslova, uprkos tome što se smatra tabu temom za Vladu, čak toliko tabu da se mislilo da je zaboravljeno.
– Model koji sprovodi Grčka, koja održava diplomatske odnose i komercijalne aktivnosti sa Kosovom preko svoje Kancelarije za vezu u Prištini, ilustruje jednu od mnogih mogućih varijanti saradnje. Čuvajući razdaljine, čak i prihvatajući geografsku blizinu Grčke i Kosova, Španija bi mogla da izabere umereniji stepen angažovanja, na primer, kroz otvaranje komercijalne kancelarije u Prištini, za šta bi bila nadležna španska ambasada u Makedoniji – navodi španski medij.
Ruska invazija na Ukrajinu uzdrmala je evropsku geopolitičku šahovsku tablu, promovišući rekonfiguraciju saveza i pojačavajući polarizaciju unutar različitih multilateralnih institucija.
Oni su podsetili da je Kosovo podnelo zahtev za prijem u članstvo Saveta Evrope.
Iako se još ne zna kada će glasanje biti održano, kako navode, brojke idu u prilog Kosovu: Od 46 država članica Saveta Evrope, njih 34 priznaju nezavisnost Kosova, a Kosovu je potrebna dvotrećinska većina, odnosno 31 glas da se pridruži EK.
Rat u Ukrajini deluje kao sredstvo za ujedinjenje širom EU. Španski mediji smatraju da, u tom kontekstu, Španija takođe mora pokazati političku osetljivost za druga pitanja koja ugrožavaju stabilnost Unije i njene spoljne granice.
Eventualno članstvo Kosova u Savetu Evrope je jedan od njih.
„Iako se negativan glas španske delegacije uzima zdravo za gotovo, zemlja mora da razmisli o implikacijama ovog gesta, koji bi doprineo daljoj izolaciji nove, duboko evropske države i u skladu sa stavovima međunarodne zajednice u vezi sa agresijom u Ukrajini“, zaključuje se u tekstu „El Paisa“.
