Predavač na Univerzitetu „Džons Hopkins“ u SAD i ekspert za upravljanje konfliktima Edvard Džozef tvrdi da je primena kosovskog modela u Donbasu najrealniji put ka prekidu rata u Ukrajini, jer ga, kako navodi, podržava i ruski predsednik Vladimir Putin.
Džozef je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa naveo da bi model funkcionisao u Donbasu jer, kao i na Kosovu 1999, pitanje suvereniteta ne bi bilo trenutno rešavano, već odloženo za kasniji referendum.
– Putin podržava referendume – organizovao ih je i na Krimu i u delovima Donbasa koje Rusija kontroliše. Dakle, njemu bi bile ponuđene dve stvari koje ne osporava: model Rezolucije 1244 i referendum. Ovim modelom mogao bi „dobiti“ još više teritorije, po mom mišljenju čak i više nego što nudi plan Donalda Trampa. Mogao bi dobiti i zapadne delove Donbasa, koji su za Ukrajinu najosetljiviji, jer bi time Rusija imala direktan uticaj na celu zemlju i čak otvorila još jedan pravac prema Kijevu – istakao je profesor.
Naglašava da bi Putin ipak morao da prihvati i jedan uslov, slično kao što je bilo s Kosovom, a to je da Donbas bude pod upravom treće strane – bilo UN, bilo Oebsa.
Prema Džozefu, Ukrajina bi imala koristi od ovakvog pristupa jer ne bi morala da prizna rusku aneksiju Donbasa, dok bi status Krima bio prepušten kasnijim pregovorima.
– Drugi razlog, a on je najvažniji za ukrajinskog predsednika Zelenskog, jesu bezbednosne garancije. Kosovski model bi doneo međunarodnu administraciju od strane UN ili Oebsa, što bi odmah zaustavilo rusifikaciju – prisilu na ruske pasoše, vojnu indoktrinaciju dece i prepreke za raseljene koji žele da se vrate u svoje domove. Pod tom administracijom formirale bi se i međunarodne komisije za imovinu. Kao i na Kosovu, u Donbasu bi bile raspoređene mirovne snage, a da bi to bilo prihvatljivije Rusiji, te snage bi mogle doći iz Afrike ili Azije, ne nužno iz Evrope. Dakle, suština svega je da, kada se pitanje suvereniteta privremeno ostavi po strani, svaki drugi element postaje mnogo lakši za pregovaranje – rekao je Džozef.
Osvrćući se na napore administracije predsednika Trampa, Džozef kaže da je pozitivno to što Vašington daje prioritet miru i uvodi sankcije ruskim energetskim kompanijama, ali upozorava da se pregovori, koji se u potpunosti zasnivaju na prednostima jače strane – Rusije, mogu pretvoriti u „tihu predaju“ Ukrajine.
On kritikuje i odluku da se javno isključi mogućnost isporuke raketa „tomahavk” Ukrajini, čime je, kaže, izgubljena važna poluga pritiska na Moskvu.
