SAD ponudile su u tajnim razgovorima sa Prištinom i Tiranom ekonomske i političke ustupke u zamenu da prime nekoliko hiljada Avganistanaca koji su prethodno bili u američkoj administraciji u ovoj blisko-istočnoj zemlji.
Sa povlačenje američke vojske, talibani ubrzano zauzimaju sve veći deo Avganistana, a na meti su im svi oni sunarodnici koji su prethodno sarađivali sa „okupatorom“, odnosno SAD i zemljama koje su podržavale invaziju ove zemlje.
Plašeći se upravo te odmazde, agencija Rojters navodi da je Bajdenova administacija prethodno vodila tajne pregovore sa više zemalja, među kojima su bili Kazahstan, Tadžikistan i Uzbekistan, ali to nije dalo željeni napredak.
Prema tom planu, Avganistanci bi bili u „sigurnim zemljama“ dok se ne završi proces odobravanja njihovih američkih viza.
Istovremeno, u Vašingtonu postoji zabrinutost o sposobnostima vlasti u Prištini da to učine.
Sagovornici „Vesti“ su jednoglasni da bi dolazak Avganistanaca na Kosovo samo produbio lošu bezbednosnu situaciju.
Profesor na Fakultetu bezbednosti, Zoran Dragišić ocenjuje da bi u slučaju da Avganistanci zaista došli na Kosovo to predstavljao ne samo bezbedonosni, već i humanitarni fijasko.
– Ne treba zaboraviti da su SAD bile najveći sponzor kosovske nezavisnosti, kao i da su ti odnosi danas ozbiljno ugroženi brojnim istupima albanskih zvaničnika, na čelu sa Aljbinom Kurtijem. U krajnjem slučaju, nas ti njihovi odnosi i ne treba da zanimaju. Međutim, činjenica je da bi se takva operacija završila potpunim fijaskom i to ne samo zato što prištinske vlasti nisu sposobne da tim ljudima obezbede potreban smeštaj i medicinsku pomoć, već ni bezbednost. Ne treba zaboraviti da se na Kosovo poslednjih godina vratilo više stotina radikalnih islamista koji su ratovali za Islamsku državu. Oni svakako neće biti ravnodušni na „goste“, a to će lančano izazvati novu bezbednosnu krizu – upozorava Dragišić.
Stručnjak iz oblasti borbe protiv radikalnog terorizma, Dževad Galijašević ide i korak dalje tvrdeći da je Evropa uveliko postala novi „front“ na kome će „psi avganistanskog rata nastaviti svoj džihadistički pohod“.
– Ovakva želja Amerike lako može da postane krvava noćna mora za ceo evropski kontinent. Razmeštanje američkih „lojalista“ već sada je javna politika Bajdenove administracije koja je svesna da Evropska unija nema izgrađen jedinstven odbrambeni i bezbednosni sistem kako bi se ozbiljno suprotstavila budućem udaru na svoj mir živote i imovinu svojih građana – tvrdi Galijašević.
On podseća da je tokom američke intervencije u Avganistanu poginulo najmanje milion civila, ali i oko 10.000 NATO vojnika.
– Gorka je istina, da se Američka invazija uopste nije obazirala na naslede avganistanskog građanskog rata koji je počeo još 1978. I to nije bilo ni malo slučajno – zaključuje Dževad Galijašević.
„Izbeglički talas“
Galijašević upozorava da se u Avganistanu trenutno dešava „realizacija dogovora Trampove administracije i talibana“ iz Dohe postignut 2020. godine.
– To što su pre dvadeset godina umarširali besno i nepromišljeno, ne znači da Amerikanci sada „beže kući“ bez ozbiljnog plana i strategijskih procena. Zato ne treba da čudi da je još dok su trajali pregovori u Kataru i Dohi, započeo prividni izbeglički talas avganistanaca i pakistanaca, a zapravo talibana i džihadista Islamske države i Al Kaide ka Evropi – naglašava Galijašević.
Kupljen mir
Dževad Galijašević ističe da se način na koji se Amerikanci povlače iz Avganistana može porediti sa brzinom kojom Talibani sada preuzimaju vlast.
– To izgleda ne vide jedino američki partneri koji su radili za SAD i NATO u ovoj zemlji. Na delu je realizacija dogovora Trampove administracije i Talibana, iz Dohe postignut decembra 2020. Tim sporazumom Amerikanci su kupili mir za sebe i svoje građane u zemlji i svetu – tvrdi Galijašević.
