Nemačko-francuski predlog za rešavanje kosovskog problema nije naišao na odobravanje u Beogradu. Da li je to ipak prilika za „kompromis“ ili pre svega ponuda da „Srbija prizna realnost“?
Predlog je u suštini neprihvatljiv, tvrdi se u Beogradu. Poseban problem pritom predstavlja i činjenica da nikome zapravo nije poznat sadržaj eventualnog dokumenta i javnost praktično kroz izjave srpskih zvaničnika dešifruje šta se u njemu nalazi.
Na osnovu tih izjava tvrdi se da je ponuda zapravo formulisana kao odustajanje Srbije od suvereniteta na Kosovu u zamenu za navodno brži proces evropskih integracija i izvesnu ekonomsku pomoć. To praktično predviđa, kako tumači predsednik Srbije Aleksandar Vučić, članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama bez protivljenja Srbije, što je, prema njegovim rečima, neprihvatljivo jer je u suprotnosti s Ustavom Srbije.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je takođe istakao da nemački-francuski plan podrazumeva „poziciju da je nezavisnost Kosova već gotova stvar“, ali da Srbija to ne može da prihvati.
Dogovor oko nepostojećeg?
Veliki problem za Beograd je kako da se opredeli oko nečega što je dogovoreno da ne postoji, skreće za DW pažnju Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose. „Nije dobro rešenje razgovarati oko nečega za šta niko ne tvrdi da je do kraja pročitao“, kaže Janjić i dodaje:
– Ako ipak pogledamo sam duh te ponude, mislim da je to najbolja ponuda koja se može dobiti. Ali, isto tako me to i zabrinjava, jer je Beograd do sada pokazao da je u stanju da takve ponude odbaci. A najbolja ponuda u tome je duh dve Nemačke i ono što bi se moglo opisati kao postizanje najboljeg rešenja u vezi onoga oko čega se slažemo. To je prilika da Srbija prizna realnost, koju je do sada više puta uostalom i priznala samim učešćem u dijalogu i potpisivanjem raznih sporazuma sa kosovskim Albancima – ističe Janjić.
Kršenje srpskog Ustava
Osnovna stvar u ovom slučaju je Ustav Srbije, kaže za DW politički analitičar Dragomir Anđelković i naglašava da, „ne samo što je Kosovo po Ustavu deo Srbije, već su i državni funkcioneri dužni da brane teritorijalni integritet Srbije i na međunarodnom terenu. Svaki sporazum koji bi podrazumevao ulazak Kosova u međunarodne organizacije, pogotovu krovne kao što su UN, predstavljalo bi najgrublje kršenje Ustava.“
Evropska unija šalje poruku da će ovaj nemačko-francuski plan postati i deo dijaloga Beograda i Prištine, ali Dragomir Anđelković ne veruje da će se to dogoditi:
– To mi ne deluje realno, iz prostog razloga što pet država Evropske unije i dalje ne priznaje Kosovo. Mislim da je to pre svega pitanje koje EU mora da raščisti u svojim redovima, a u ovoj formi mislim da to za EU nije prihvatljivo. Imam utisak da Nemačka i Francuska vrše pritisak na Srbiju da ona to prihvati, pa da onda na osnovu toga što se Srbija sa tim složila, države EU koje to nisu učinile priznaju kosovsku nezavisnost – zaključuje on.
