Porodice stradalih koje su se i ove godine u noći 23. aprila okupile kod spomenika žrtvama u parku Tašmajdan od tragedije traže istinu od države i pred Međunarodnim sudom u Strazburu. Svuda su nailazili na zid ćutanja, iako su na otkrivanje pozadine krvave priče apelovale brojne međunarodne organizacije, a Amnesti internešenel ukazao da nameran napad na zgradu RTS kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika predstavlja ratni zločin.
Srpska komisija je saopštila da za razliku od ostalih ubistava novinara koje je istraživala,
Bez milosti i za porodilište– Ubili su na hiljade ljudi i u Iraku, bacali osiromašeni uranijum na nas i proterali stotine hiljada Srba sa ognjišta u bivšim jugoslovenskim republikama. Žao mi je što ima novinara koji šire priče da je neprijatelj obavestio unapred o napadu na RTS. Da li su obavestili i da će gađati porodilište bolnice "Dragiša Mišović" i nekoliko mostova na kojima su u tom trenutku bili ljudi – pita Živadin Jovanović. |
u ovom slučaju nadležno tužilaštvo nije se aktivno uključilo u istragu i procesuiranje podnetih dokaza, ali ni zatvorilo slučaj. Dodaju da im je od srpske tajne službe stiglo dosta podataka o saznanjima povodom planova NATO za bombardovanje, kao i od porodica poginulih. Komisija čeka formiranje nove Vlade, pa da od ministra odbrane zatraži svesrdnu pomoć u istraživanju tog slučaja.
Pitanja su adresirali i na NATO o tome ko je doneo odluku o gađanju RTS, jer je bilo očigledno da nije evakuisana i da u njoj rade civili. Vojnoj alijansi je upućeno i pitanje da li su predstavnici NATO i na koji način upozorili vlasti SRJ da će zgrada RTS biti gađana, kao i podatke o tadašnjim komunikacijama koje bi mogle ukazati na odgovornost.
Porodice žrtvovanih ovaj događaj tretiraju kao dvostruki zločin, a majka jednog od poginulih Žanka Stojanović kaže za "Vesti" da su se u vlasti u Srbiji smenjivale, a ni jedna nije rasvetlila strašan događaj.
– Mi smo tužili NATO u Strazburu pre hapšenja bivšeg direktora televizije Dragoljuba Milanovića, ali nas je međunarodni sud odbio kao nenadležan. Krivim smatramo i tu alijansu koja još uvek krije kome su u Beogradu upućene informacije o gađanju zgrade, ali i Ministarstvo odbrane koje štiti svoje i druge ljude iz tadašnjeg vrha – kaže ona, ističući da niko ne sme biti amnestiran, ali da je veća krivica onih koji su svoje izveli na streljanje.
Mračna tajna u arhivi?– Porodice žrtava su već prikupile indicije ili dokaze o mogućem žrtvovanju radnika RTS, ali nije do kraja utvrđena uloga nadležnih službi Ministarstva odbrane SRJ. Postoje i indicije da ministarstvo raspolaže dokumentima iz kojih proističe da su vojni i državni vrh tadašnje države bili pravovremeno upozoreni na tačan čas napada – navedeno je u saopštenju koje je potpisao Matić kao predsednik komisije. |
Naglašava da će se u svoje i ime porodica stradalih kolega njenog sina boriti do kraja života da na videlo izađe istina, i nada se da će srpska Komisija rasvetliti zločin, ali više ne veruje nikome.
Da nekih pomaka ima, obelodanio je predsednik Komisije Veran Matić, koji kaže da zbog istrage ne može da govori o novim podacima.
– Radi se na pronalaženju novih dokaza i treba preispitati materijale koje poseduju institucije kao što je Vojno bezbednosna agencija. Zatražili smo od NATO podatke, koji nisu vezani samo za ovaj slučaj, o određenim komunikacijama u aprilu 1999. – naveo je Matić.
Bivši šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović, na osnovu saznanja iz vremena kada je po funkciji primao državne informacije ističe lično uverenje da je NATO jedini krivac za taj gnusni čin.
– Nedostojno je baratati navodnim obaveštenjem Vesli Klarka upućenim Slobodanu Miloševiću ili nekom drugom. Nije valjda da smo postali toliko maloumni, pa da verujemo da će neprijatelj obaveštavati šta mu je vojni cilj – kaže Jovanović za naš list.
On podseća da su sa zapada stigla priznanja da je kršeno međunarodno pravo, a samim tim i počinjen zločin protiv mira i čovečnosti. Jovanović pita da li treba smatrati da je Klark uoči zločinačke operacije mogao da javi takve informacije.
– Smatram da se stvara atmosfera da je neko drugi kriv za zločine NATO, odnosno da je Srbija taj krivac – zaključio je Jovanović.
Direktor jedini kažnjenJedini do sada osuđeni u ovom slučaju je bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović koji je 2002. kažnjen sa 10 godina zatvora. U obrazloženju presude navedeno je da nije poštovao naređenje Savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS-a u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Kazna mu je istekla 1. septembra 2012. Žanka Stojanović pita i kako to da su stradali radnici iz tehnike, a niko od urednika i rukovodilaca. Tribunal saučesnikNapad na RTS bio je presedan po tome što je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj. Još 2000. godine, međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč saopštila je da nije bilo opravdanja za bombardovanje zgrade televizije. |
