Izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je uoči današnje posete Srbiji, izjavio da bi 2024. godina, kad se održavaju izbori u Sjedinjenim Američkim Državama i EU mogla da bude rok za postizanje sporazuma o Kosovu.
On je pojasnio je da ne ističe narednu godinu kao rok, ali da postoji odgovarajući vremenski period, a to će biti do 2024. kad će biti održani izbori u Vašingtonu i Briselu.
Povezivanje kosovskog problema sa izborima u SAD i EU ne čudi stručnjaka za međunarodnu politiku Zorana Spasića, jer kako tumači za „Vesti“, svaka administracija želi da pripiše sebi zasluge za rešenje važnog spoljnopolitičkog pitanja i da pridobije glasače.
Spasić smatra da je EU, kroz predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca za rešenje pitanja tzv. Kosova, dala svoj predlog pa se, kako kaže, u narednom periodu može očekivati da i SAD nešto predlože.
– Srbija je na evropskom putu, ali vodi samostalnu i nezavisnu politiku, odnosno srpsku politiku, a kroz vizionarsku inicijativu Otvoreni Balkan vodi i politiku regionalne saradnje. Moramo da razgovaramo sa svima i da kroz dijalog čujemo šta ko ima da nam kaže, pošto je neophodno da očuvamo mir i stabilnost u regionu – rekao je naš sagovornik.
Spasić ukazuje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno u Ujedinjenim nacijama održao istorijski govor, postavljajući ključno pitanje koja je razlika između teritorijalnog integriteta Srbije i teritorijalnog integriteta Ukrajine.
– Srbija ima jasan i principijelan stav o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta u skladu sa poveljom UN i osnovnim principima i načelima međunarodnog javnog prava, pa iz tog razloga ima pravo da postavi takvo pitanje – kazao je naš sagovornik.
On je ocenio da je aktuelna geopolitička situacija dodatno zakomplikovala situaciju po pitanju tzv. Kosova, jer kako je objasnio, pojedine zapadne zemlje žele da reše to na njihov način koji podrazumeva ulazak tzv. Kosova u određene organizacije i institucije, čak i UN. Dodaje i da sa druge strane žele da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu uzmu taj argument.
Koliki je interes za pitanje tzv. Kosova, prema rečima našeg sagovornika govori i imenovanje pet specijalnih predstavnika iz raznih zemalja. Žurbu Zapada da se dođe do rešenja, tumači činjenicom da su to države koje su učestvovale u stvaranju Kosova, zbog čega je i pritisak da se potpiše sporazum, veliki.
– Uprkos svemu, verujem u dobre rezultate Srbije – zaključio je Zoran Spasić.
Lajčak je rekao i da „sad kad nema izbora na Kosovu i Srbiji to ide u prilog postizanju konačnog sporazuma“, pošto je reč o periodu od skoro dve godine koji bi strane u procesu mogle da iskoriste da pokušaju da postignu konačan dogovor. On je, inače, Prištinu stigao nenajavljen, a objasnio je da je reč i „redovnoj komunikaciji“.
Guranje procesa
Iz Brisela se povodom Lajčakovih poseta oglasio i portparol EU za spoljne poslove Peter Stano.
– Radne posete, poput ove, obavljaju se u kontekstu guranja napred procesa dijaloga i nastavka razgovora o sveobuhvatnim sporazumima o normalizaciji i aktuelnim pitanjima u vezi sa dijalogom koji vodi EU – rekao je Stano.
Brutalan zahtev
Spasić (na slici) se osvrnuo i na zahtev tzv. Kosova za prijem u Savet Evrope ukazujući da se time krše članovi statuta ove organizacije.
– Krši se prvenstveno član 1 Statuta, jer se podriva jedinstvo organizacije čijih 12 država nije priznalo tzv. Kosovo, a sa druge strane i član 4, jer je članstvo dozvoljeno samo državama. Inače SE se bavi vladavinom prava, zaštitom manjinskih i ljudskih prava, širenjem demokratskih vrednosti, pa izgleda brutalno da Priština dobije članstvo imajući u vidu izuzetno težak položaj i obespravljenost Srba na tzv. Kosovu – kazao je naš sagovornik.
Dodatni zahtevi
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji Ragmi Mustafa, koji je boravio u poseti SAD, rekao je da bi dijalog Kosova i Srbije trebalo da rezultira konačnim sporazumom koji se na adekvatan način bavi albanskim pitanjem u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.
Politička savetnica Aljbina Kurtija za Preševo, Bujanovac i Medveđu Ardita Sinani izjavila je da je kosovska strana u briselskom dijalogu zvanično pokrenula pitanje političkog reciprociteta prava koja imaju Srbi sa Kosova i za Albance u Srbiji.
