Bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić izjavio je danas da se ne bi iznenadio da brzo dođe do potpisivanja sporazuma između Beograda i Prištine na bazi francusko-nemačkog kao okvirnog sporazuma.
– Ovo što treba da se potpiše uskoro nije ni priznavanje Kosova ni njegovo puštanje u UN. To je regulisanje mirnog procesa, otvaranje granica Srbije sa KiM, relaksacija odnosa i njihovo uvođenja u mirne vode, što je u interesu i Srba na Kosovu i Srbije – rekao je Đukić za Tanjug.
On smatra da je rat u Ukrajini ubrzao rešavanje kosovskog problema, jer Zapad, kako kaže, ne može tolerisati u svom dvorištu toliko žarišta.
– A Zapadni Balkan jeste to objektivno. Tek je ugašeno žarište u Severnoj Makedoniji, ali ostalo je na KiM, BiH je takva kakva jeste, Crna Gora je u procesu previranja – kaže Đukić.
Zapadni Balkan ne sme da bude nepredvidiv
On smatra da ceo Zapadni Balkan mora da krene brže u stabilizaciju, da jednostavno ne bude nepredvidiv.
– Uveren sam da su se zapadne sile ujedinile i napravile vešt manevar i maksimalno smanjile manevarski prostor i za kosovskog premijera Aljbina Kurtija i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića – navodi Đukić.
On dodaje da je jasno da su zapadne zemlje za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), ali da još nije jasno kakva će ona biti.
– Sigurno da neće biti kao Republika Srpska, ali sigurno da neće biti ni kako je Kurti zamislio. To neće biti nešto ni maksimalistički ni minimalistički, naći će se neki evropska mera za kolektivna prava srpske zajednice na KiM – poručuje bivši ambasador.
Dodaje da je ono što ga jako privlači u francusko-nemačkom sporazumu, a na šta srpska strana, kako kaže, uopšte za sada ne reaguje je zaštita srpske duhovne i kulturne baštine na KiM, što je naš nesporni interes.
Rusi od 1804. gledaju svoje interese u Srbiji
Komentarišući izjavu ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka da Srbija ne treba da prihvati francusko-nemački sporazum o KiM, Đukić je rekao da od Rusa ništa drugo ni ne očekuje, a da se njihov ambasador meša u unutrašnje poslove Srbije i da treba da dobije opomenu zbog toga.
– Oni gledaju svoje interese u Srbiji i uvek su ih gledali. Oni od 1804. godine ovde gledaju svoje interese. Ako budu sutra mogli nešto da istrguju, oni će istrgovati. Ne može Kosovo ući u neku trgovinu sa Ukrajinom, Krimom, Osetijom ili nečim drugim, a oni su uvek to radili – naglašava Đukić.
On ističe da Srbija nikada nije vodila antirusku politiku, ali je najmanje vremena u svojoj istoriji bila proruska.
Kaže da je to postala 1903, kada su došli Karađorđevići, ali se sa tim raskrstilo 1917. Oktobarskom revolucijom. Zatim, nabraja, posle Drugog svetskog rata do 1948. kao i za vreme Miloševića koji je gledao u komuniste u Moskvi, a Jeljcin je gledao u Brisel.
Izjavu Bocan-Harčenko da se narod ne slaže sa uvođenjem sankcija Rusiji, Đukić vidi kao ozbiljno podrivanje unutrašnje stabilnosti i nešto što može da bude ozbiljan problem.
– Niko ne bi trebalo da se raduje tome i niko ne bi trebao da stavlja etiketu izdajnik nikom. Šta hoćete, da napravite Severnu Koreju ili Albaniju Envera Hodže? Gledajte ljudi gde živimo i kako živimo – poručio je bivši ambasador.
.
