Broj upisanih đaka u privatne škole u Australiji porastao je već treću godinu zaredom, pokazuju najnoviji podaci Australijskog biroa za statistiku (ABS). Prema analizi, glavni uzrok za ovakav trend je što roditelji sve češće odlučuju da zaobiđu sistem državnih škola i da izaberu neku od nezavisnih ili katoličkih obrazovnih institucija.
Naročito je zanimljivo da do ovog zaokreta dolazi iako u proteklih godinu i po rastu kamatne stope, a troškovi života vrše sve veći pritisak na porodične budžete.
Kako je objavljeno, upis u privatne osnovne i srednje škole porastao je za 2,5 odsto, dok je rast u državnim školama neznatan i iznosi svega 0,3 procenta, što je tek malo poboljšanje u odnosu na prošlu godinu kada je upis u državne škole opao.
Posmatrano u ukupnim brojkama, oko 2,6 miliona učenika širom Australije sada pohađa državne škole, dok ih u privatnim ima 1,5 miliona.
Kako prenosi ABC, tokom petogodišnjeg perioda, počevši od 2019. i zaključno sa krajem 2023. godine, upis u nezavisne škole porastao je za čak 14 odsto, u katoličke škole za 4,8 odsto, a u javne škole za samo 0,7 odsto.
Lobi grupe privatnih škola pozdravile su ovakve podatke i rekle da ovaj trend pokazuje da roditelji pozdravljaju mogućnost izbora.
– Svaki roditelj zaslužuje pravo da izabere najbolju školu za svoje dete i za svoju porodicu – rekao je izvršni direktor Organizacije nezavisnih škola Australije Grem Kejt.
On je istakao da iako su nezavisne škole zabeležile najveći rast, „sva tri školska sektora su od kritičnog značaja za postizanje najboljih obrazovnih rezultata za australijsku decu“.
Međutim, zagovornici državnog obrazovanja smatraju da su novi podaci dokaz kontinuirane nejednakosti u finansiranju različitih školskih sektora. Podaci Komisije za produktivnost, objavljeni prošle nedelje, pokazuju da je državno finansiranje privatnih škola poraslo za 37 odsto u poslednjoj deceniji, u poređenju sa samo 23 odsto u državnim školama.
Privatne škole su, takođe, u proseku imale 12,7 učenika po nastavniku, u poređenju sa 13,4 u državnim školama.
Dr Ema Rou sa Univerziteta Dikin kaže za ABC da je način na koji su škole finansirane u Australiji suštinski pogrešan i da je stvorio segregaciju između učenika različitog ekonomskog porekla.
– Obrazovanje nije potrošački proizvod i nije isto što i recimo automobili – istakla je dr Rou i dodala da samo ako se poradi na pravičnom finansiranju, moći će da se smanji segregacija.
Ona iznosi i mišljenje da kvalitet obrazovanja i vrsta predmeta koji se nude učenicima u dobro finansiranim privatnim školama stvaraju još više nejednakosti, pri čemu se učenici državnih škola takmiče jedni s drugima za finansiranje i osnovno održavanje školskih objekata.
– Postoje određene prakse koje viđamo u drugim zemljama, gde nije dozvoljeno da dobijete državna sredstva ako za to naplaćujete veći iznos školarine. Trebalo bi da postoje ograničenja za naplatu školarine za roditelje, jer je obrazovanje zapravo vezano za društvenu mobilnost – kaže dr Ema Rou.
Ona kaže da većina roditelja bira škole koje njihovoj deci daju najbolje šanse za uspeh u životu i stvaranje veza s vršnjacima, te da će se bez odgovarajućeg finansiranja državnih škola nastaviti prelazak na privatno obrazovanje.
– Tako ćemo dobiti situaciju da u budućnosti imamo samo bogatu decu na određenim poslovima. Da li zaista želimo društvo u kojem se samo bogata deca nadmeću između sebe? To baš i nije fer – kaže Dr Rou.
Preplaćene privatne škole
Sindikati nastavnika ukazuju na brojke koje pokazuju da je samo 1,3 odsto državnih škola finansirano do minimuma preporučenog u Gonski reviziji, u poređenju sa 98 odsto privatnih škola. Zapravo, oko 40 odsto privatnih škola prima i više od svojih prava iz ovog modela, što košta poreske obveznike 3,2 milijarde dolara.
Pregovori o punom finansiranju
Savezna vlada je u predizbornoj kampanji 2022. najavljivala „težnju“ da državne škole konačno dostignu svoje minimalne nivoe finansiranja prema Gonski reviziji, više od deset godina posle donošenja ovog značajnog izveštaja. Za sada je sporazum o punom finansiranju državnih škola sklopljen samo sa Zapadnom Australijom, dok Komonvelt još vodi pregovore s ostalim državama i teritorijama. Iz Australijske obrazovne unije (AEU) poručuju da je davanje više novca državnim školama neophodno za njihovo dobro funkcionisanje i da bi trebalo da bude prioritet za sve vlade.
