Decembar je mesec poznat po proslavama i zabavama. Tako je i Srpski socijalni servis i saradnja organizovao četiri svečano-radna ručka za najstarije članove društva, penzionere iz srpske zajednice.
Pored dugo očekivane prilike da se druže, razgovaraju, da se vide posle dužeg vremena izolacije, koordinator društva Milan Pualić je predstavio našim najstarijim sunarodnicima advokata, Stevu Bezbradicu koji je održao predavanje na temu nove pravne regulative vezane za pisanje testamenta.
Koliki značaj za penzionere srpskog porekla ima ova zajednica rekli su nam oni sami.
– Toliko mi je drago da smo se ovako skupili, da se družimo. To nama mnogo znači za bolji život. I znači nam da budemo u zajednici, da budemo u dogovoru, u slozi, i u ljubavi Božijoj. Ja sam prezadovoljna – iskreno će Divna Jovanović.
Njeno mišljenje deli i Milica Pavlović, koja se slaže da im ovo druženje mnogo znači.
– Volimo da izađemo, uvek smo zatvoreni u kući, i nigde ne idemo, posebno sad kako je ova korona, niko nigde ne ide. Jedva smo dočekali da se sve otvori – veselo će Milica.
Organizovana druženja i pomoć koju starijim sugrađanima pruža Srpski socijalni servis, naročito znači onima koji slabo govore engleski i kojima su potrebni razni saveti i preporuke od ljudi koji govore isti jezik.
– Za mene je ovo okupljanje izuzetno važno i dobro, i ne samo za mene, nego za celu našu zajednicu. Kao i svi penzioneri, družimo se, izlazimo zajedno na ručkove, odlazimo u park. Ova organizacija je posebno značajna za starije ljude, koji ne znaju dobro engleski, da mogu da komuniciraju i da potraže pomoć od nadležnih kako bi im pomogli u nekim stvarima, kao što je na primer za advokate, doktore, bolnice. Tako da naše društvo pomaže starijima kako bi to sve mogli da obave. Zato sam zahvalna ovoj organizaciji, celom društvu u kojem sam već osam godina – oduševljeno će Zagorka Salapura.
Inače, Srpski socijalni servis je organizovan još 1995. godine, sa zadatkom da pomogne najstarijim i najugroženijim građanima naše zajednice.
– Srpski socijalni servis i saradnja je nevladina organizacija locirana u Melburnu, koja više od dve decenije pruža socijalne usluge našim najstarijim članovima srpske zajednice. Imamo dve kancelarije, jednu u Sent Albansu, drugu u Dandenongu. Brojimo preko 100 članova, ali imamo i veliki broj volontera. Skoro 50 volontera igra vrlo važnu ulogu u promociji našeg servisa i u sprovođenju usluga naše organizacije. Volonteri su dobrovoljci koji pomažu našim klijentima, penzionerima, kao što je na primer odlazak u kupovinu, zajednički odlazak kod lekara na pregled ili organizacija naših zajedničkih okupljanja – kaže Marina Jovović, pomoćnik koordinatora Srpskog socijalnog servisa.
Tokom ručka čuli su se razdragani glasovi, razmenjivale su se informacije i najnovije dogodovštine, pitalo za zdravlje. Na kraju su članovi organizacije i imali i predloge šta im još značilo i šta bi im trebalo.
– Voleli bismo da malo više izlazimo negde, ne samo da idemo od restorana do restorana, nego da idemo malo ’out’ negde – iskreno će Milica.
Sa njom se složila i Divna.
– Treba nam više izleta, treba nam više druženja, da izađemo na čisti vazduh, da budemo u zajednici, to nam je najveće zadovoljstvo – od srca kaže Divna.
Mala organizacija za velika dela
Srpski socijalni servis ima samo pet članova koji vode ovu organizaciju.
– Mala smo organizacija, ali po meni činimo velika dela. Pored Milana Pualića koordinator organizacije, tu su i tri administrativna radnika, a ja radim kao socijalni radnik i savetnik. Cilj mog posla je da smanjim socijalnu izolaciju među najstarijim članovima naše zajednice – priča Marina Jovović, koja je u Melburnu završila fakultet i master studije na kojima je imala završi rad na temu „Socijalna inkluzija starijih Srba u Australiji“.
