Dva zlatna predmeta iskopana na grčkom ostrvu Kefalonija imaju na sebi simbole koji su iznenadili arheologe.
Ovi solarni simboli nisu uobičajeni za mikensku kulturu, kojoj pripadaju, piše Greek Reporter.
„Ovaj članak predstavlja analizu dva ukrasa od zlatna iz mikenskog postpalatnog perioda (12–11. vek pre nove ere) pronađena na dva groblja na ostrvu Kefalonija. Ovi neobični ukrasi nose solarne simbole nordijskog i centralnoevropskog tipa, pri čemu se najbliže paralele nalaze na istovremenim zlatnim diskovima iz zavetnih depozita na Apeninskom poluostrvu.
Studija razmatra tehnološke, morfološke i ikonografske specifičnosti kefalonijskih ukrasa, kao i način na koji se oni razlikuju jedan od drugog, ali i od ostalih nalaza“, navela je u Kristina Sujudžoglu-Hejvud, profesorka Univerzitetskog koledža u Dablinu i autorka studije objavljene u European Journal of Archaeology, i dodala:
„Upotreba ukrasa u pogrebnom kontekstu ispituje se u odnosu na egejsku praksu, pogrebne rituale i ideologiju. Ispitivanje njihovih ikonografskih i konceptualnih preteča u egejskoj kulturnoj sferi otkriva da je egzogeni (spoljni) doprinos njihovom nastanku, povezan sa transkulturnom razmenom unutar Jadrana, bio usklađen sa autohtonim bavljenjem aspektima kosmologije.“
Iako su mali i krhki, ovi predmeti nude redak uvid u to kako su se simboli, verovanja i materijali razmenjivali širom Evrope tokom vremena političkih previranja, prenosi Telegraf.
Kefalonija se nalazi duž pomorskih puteva koji povezuju Egej sa Jadranom i centralnim Mediteranom. Nakon što se sistem mikenskih palata urušio oko 1200. godine pre nove ere, putovanja na velike udaljenosti i trgovina postali su manje strogo kontrolisani.
Istraživači kažu da je ova promena omogućila idejama da slobodnije cirkulišu, zajedno sa ljudima i robom.
Prvi ukras potiče sa groblja Mazarakata. Sačuvan je samo kao oštećeni fragment napravljen od izuzetno tankog zlatnog lima. Njegova dekoracija uključuje koncentrične prstenove i fine geometrijske obrasce formirane ispupčenim otiscima.
Male rupe duž ivice ukazuju na to da je nekada bio prišiven za tkaninu, verovatno za pogrebnu odeću ili pokrov postavljen preko tela.
Drugi ukras pronađen je na obližnjem groblju Lakitra. Ovaj komad je duži i očuvaniji, iako je na nekim mestima pocepan. Na njemu se jasno vidi točak sa četiri kraka postavljen unutar kružnog oblika, sa pravim trakama koje se završavaju u obliku ogledalskih spirala.
Njegove ivice su bile presavijene kako bi se pričvrstio za čvrstu podlogu, poput drveta ili kosti, koristeći tehniku uobičajenu u egejskom zlatarstvu.
Solarni simboli, kao što su koncentrični diskovi i krstovi u obliku točka, široko su poznati u Evropi bronzanog doba, gde su često povezani sa kosmologijom i ritualima.
U centralnim i severnim regionima slični motivi se pojavljuju na predmetima koji se tumače kao sveti ili ceremonijalni, ponekad uz ptice za koje se verovalo da nose sunce preko neba.
Kefalonijski ukrasi odgovaraju dvama glavnim solarnim tipovima poznatim iz Evrope.
Studija upozorava da se kefalonijski ukrasi ne posmatraju kao obični uvozni predmeti. Komad iz Mazarakate je možda stigao već izrađen i potom prenamenjen za sahranu. Ukras iz Lakitre deluje drugačije. Njegove metode izrade i neki dekorativni izbori sugerišu da ga je lokalno napravio egejski zanatlija koji je razumeo stranu simboliku, ali ju je prilagodio poznatim tehnikama.
Istraživači ovaj proces opisuju kao kreativni prevod, a ne kao pasivnu difuziju. Strani simboli nisu kopirani nepromenjeni; umesto toga, oni su preoblikovani kako bi se uklopili u lokalne tradicije, verovanja i društvene potrebe.
