„Imunizacija u Srbiji odnosu na druge zemlje teče odlično, ali u odnosu na potrebe – nedovoljno, i zato treba ubrzati tempo“, rekao je imunolog Dušan Popadić.
U sedam gradova u Srbiji – Subotici, Čačku, Kraljevu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Nišu i Leskovcu, nastavlja se imunizacija, bez prijavljivanja za sve starije od 60 godina.
Imunolog Dušan Popadić je rekao da će trenutno zatvaranje imati mali uticaj na dalje širenje virusa u populaciji, ali, kako ističe, takve su i mere.
– Imunizacija u odnosu na druge zemlje teče odlično, ali u odnosu na potrebe je nedovoljno. Možda imamo oko 500.000 ljudi kojima je od druge doze prošlo tri nedelje, što se smatra da je dovoljno da se razvije imunitet, to je ispod 10 odsto stanovništva – rekao je Popadić.
Ako tu dodamo oko 500.000 ljudi koji su bili u kontaktu sa virusom, stižemo do milion, imamo više od 80 odsto ljudi koji mogu da budu lako zaraženi, što je loše, dodao je imunolog Popadić.
Vakcinacija bi trebalo da stavi tačku na pandemiju.
– Još smo daleko od toga, više od 80 odsto ljudi nije zaštićeno, došli smo do toga da imamo 20 odsto ljudi koji su možda zaštićeni, treba ubrzati tempo, treba se što pre imunizovati – rekao je Popadić.
Ne zna se koliko neka osoba mora da ima antitela
Govoreći o tome da li treba proveravati antitela, dr Popadić kaže da ljudi treba da veruju da kada su se vakcinisali drugom dozom ne treba da proveravaju posle tri nedelje, nije kod svih ista dinamika produkcije antitela: neki će proveriti antitela za 10 dana, za 25 dana… Ako provere za 10 dana može se ispostaviti da nemaju antitela, a možda bi se posle 12 dana detektovali istim tim testom.
– Tako da u ovom trenutku, većina ljudi tapka u mraku što se tiče testova, laboratorijskog testiranja, ne zna se koliko neka osoba mora da ima antitela i kojih tačno da bi bila zaštićena od neke definisane doze virusa – istakao je Popadić.
Onaj ko je vakcinisan ima više antitela od onog ko je preležao virus.
Navodi primer Izraela, gde možemo da pratimo efekat imunizacije – kod njih je i broj novih slučajeva i broj smrtnih slučajeva u padu, polovina građana dobila je i drugu dozu, ali su daleko od onoga što se smatra kolektivnim imunitetom. Međutim, rezultati se već vide.
Ljudi su se opustili i posle prve doze pa je došlo do zaražavanja.
– Ne raspolažemo preciznim podacima, jedini način da tačno znamo šta se dešava jeste da se ukrste svi podaci“, kaže Popadić, „iz baze podataka rezultate testiranja, baze sa e-uprave gde se registruju oni koji su vakcinisani i Izis baza – onda bismo mogli da znamo kada je ko preležao, da li je bio bolestan, kada je bio bolestan, kakva mu je klinička slika, ako bismo uradili sintezu podataka iz te tri baze“.
Šta je ćelijski imunitet
Popadić kaže da ne znamo da li je ćelijski imunitet važniji, dodajući da je to skuplji proces i teže ga je izmeriti – to traje nedelju dana od momenta uzimanja krvi do izdavanja rezultata, to se ne radi komercijalno, cena bi bila preko 30.000.
– Ćelijski imunitet pokazuje broj T-limfocita koji se umnožavaju nakon stimulacije antigenima SARS-Kov-2, koji produkuju važan citokin – interferon gama, koji je jedan od najvažnijih citokina kojima se meri Te-ha1 imunski odgovor, za koji verujemo da je najefikasniji u borbi protiv virusa – objasnio je.
Da li ćemo morati često da se vakcinišemo
Popadić ne smatra da ćemo morati često da se vakcinišemo, i dodaje da to nije ništa novo, na primer vakcina protiv tetanusa ili hepatitisa B – imamo tri doze vakcine, nulti dan, za mesec dana, pa za 6 meseci ili godinu dana.
– Odlično je da se proizvode vakcine u našoj zemlji, na taj način se obezbeđuje veća sigurnost stanovništva, razvoj takve tehnologije je nešto što može da bude samo dobro za našu zemlju“, kaže Popadić.
– Prevashodno moramo imati na umu da je vakcina namenjena ne da nam obezbedi putovanje nego da nas zaštiti od bolesti – zaključio je Popadić.
