Optužni predlozi protiv predsednika prištinskih institucija Hašima Tačija i njegovog bliskog saradnika Kadrija Veseljija uzrokovali su još jednu dramu na relaciji Priština-Brisel – pitanje ostanka misije EU na KiM, Euleksa.
Drama je počela kada su iz Specijalnog tužilaštva stigle optužnice na potvrdu Specijalnog suda, a nastavila se kada je iz kabineta kosovskogm predsednika Hašima Tačija razaslato saopštenje da Euleks više nema mandat za ostanak na Kosovu i da misija EU za sprovođenje vladavine zakona više nije potrebna Prištini.
Od kada je 2008. osnovan, Euleksu je mandat produžavan na osnovu inicijalnog pisma kosovskog predsednika, koje predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša tumači kao uslovni poziv da Euleks ostane na Kosovu i Metohiji.
Tači odbio da Euleksu produži mandat
Odbijanjem da Euleksu produži mandat, Tači je, prema Berišinim rečima, spremao teren za odluku o ukidanju Specijalnog suda, koju je u kosovskom parlamentu trebalo da inicira njegova stranka koju trenutno predvodi Kadri Veselji. Na ovakav potez Tači se odlučio znajući šta ga čeka, kaže Beriša.
U međuvremenu, Nemačka je, kada je shvatila šta se dogodilo, automatski napravila diverziju sastanka u Americi iz dva razloga. Uloga Euleksa nije naivna, on ima dve ključne uloge. Euleks je dokumentovao sav materijal koji se nalazi u Specijalnom sudu, vodi brigu o zaštićenim svedocima i prati realizaciju – u određenom trenutku, kada kosovska policija ne bi izvršavala naloge tribunala, to bi učinio Euleks, kaže Beriša.
Nemačka je, smatra on, minirala sastanak između Tačija i Vučića zakazan za 27. jun u Beloj kući, ne samo da bi sprečila Tačija da ukine Euleks i Specijalni sud, već i da bi se stvorio utisak da EU igra važnu ulogu u dijalogu Beograda i Prištine i kako bi se dalji pregovori prebacili u Evropu.
Tako se Euleks našao u situaciji da je nezakonito na Kosovu i Metohiji jer, kako navodi Beriša, nema saglasnost „zemlje domaćina“.
Oni nemaju saglasnost, ali imaju odluku EU – u tom pravcu intervenisalo je nemačko ministarstvo spoljnih poslova da se ostanak Euleksa mora ozakoniti. Ne verujem da će Euleks napustiti svoju ulogu jer bi bila katastrofa ako neko iz Brisela naredi Euleksu da se povuče, kaže Beriša.
On dodaje da očekuje da će iz Tačijevog kabineta uskoro stići pismo drugačije sadržine, u kome se daje saglasnost za nastavak rada Euleksa. Slično mišljenje deli i prištinski advokat Ehat Miftaraj, koji za prištinsku Gazetu ekspres napominje da je Kosovo u obavezi da poštuje sporazume sa EU, kao i da bi misija Euleks mogla da nastavi rad pod okriljem Rezolucije 1244.
U nedostatku sporazuma između Kosova i EU, ova misija može nastaviti svoj mandat čak i pozivajući se na Rezoluciju 1244 što naravno Kosovo ne bi smelo da dozvoli“, rekao je Miftaraj.
Šta je Euleks doneo Srbima
S druge strane, analitičar Stefan Filipović smatra da ukidanje Euleksa za Srbe ne mora da bude loša vest, s obzirom da je ova misija bila neuspešna i, kako kaže, nije donela ništa dobro.
Odlukom da ne produži misiju, Tači pokušava da popravi svoju poziciju, naročito, kako kaže, nakon „zbrke zbog obaranja vlade Aljbina Kurtija“, kao i posle objavljivanja vesti da je tužilaštvo Specijalnog suda protiv njega podnelo optužni predlog.
Njemu je u ovom momentu potrebna podrška oko optužnice. Ta podrška nije velika jer građani nikako ne mogu da zaborave to što je tači pogazio izbornu volju, a izborna volja je da Kurti bude premijer i sada će pokušati različitim akcijama da povrati poverenje i podršku građana za koje verujem da ih, u onom kapacitetu kada je bio u zenitu sada nema, kaže Filipović.
Rekapitulirajući misiju Euleksa, koja je na Kosovu i Metohiji prisutna od 2008, a koja je za cilj imala uspostavljanje „vladavine prava“, Filipović navodi da je ova misija podbacila u svom zadatku. Euleks, prema njegovim rečima, predstavlja jednu od velikih grešaka u nečinjenju EU na prostoru Kosova i Metohije.
– Euleks je bio pokušaj konstruktivnih pregovora, to je pokušaj EU da preuzme ulogu pregovarača. To je bio ceo paket, ali sada uviđamo da ta čitava priča pada u vodu i da UN, htele, ne htele moraju da se ponovo zainteresuju za pregovore između Beograda i Prištine, iako to zvanično vodi Brisel, iako se Vašington u to dominantno uključuje – objašnjava on.
