Moderno doba donelo je neslućeni razvoj tehnologije i promene u načinu života, uz koje su neminovno stigli novi, veliki izazovi u odrastanju dece, njihovom pravilnom razvoju i vaspitanju.
Današnji roditelji na tom putu prave niz grešaka koje neretko skupo koštaju, pa sve češće dolazi do razvojnih poremećaja kod dece u različitom uzrastu.
Posebno se s teškoćama sreću oni koji žive u dijaspori, a o ovim problemima i najboljim načinima za njihovo prevazilaženje, za „Vesti“ je govorio dr Ranko Rajović, specijalista interne medicine, magistar neurofiziologije i doktor sportskih nauka.
Dr Rajović je i saradnik UNICEF-a za ranu edukaciju, a osnivač NTC sistema za učenje kroz igru.
Ovaj pristup učenju će 26. januara približiti roditeljima srpskog porekla koji žive u Australiji, na onlajn predavanju „Greške koje prave roditelji: Izazovi odrastanja dece u 21. veku“.
Koje su to najčešće greške koje prave roditelji u odrastanju i razvoju njihove dece?
– Roditelji često greše iz neznanja ili iz velike ljubavi. NTC program grupiše ove greške u tri kategorije: prezaštićivanje, komoditet roditelja i kada roditelji redovno rešavaju problem dosade svom detetu – kaže dr Ranko Rajović i naglašava da je posebno izražena prva grupa grešaka, kada roditelji čak i malom detetu ne dozvoljavaju da puzi, ne daju detetu da skače, da se vrti, da hoda po ivičnjacima i balansira, odlažu uvođenje čvrste hrane i slično.
– Roditelj, iz straha da se detetu nešto ne dogodi ili u svojoj želji da zaštiti dete, često preteruje, i tako dolazimo da pojave koja je danas veoma rasprostranjena a to je prezaštićenost, što oštećuje razvoj deteta.
Na koji način je najbolje ispravljati te greške?
– Najbolje je raditi na edukaciji roditelja, da shvate koliko okruženje može da „ošteti“ dete, pa će samim tim moći mnogo da urade za razvoj svoje dece. Potrebno je da ih naučimo kako da detetu naprave pre svega bezbedno, a onda i stimulativno okruženje.
Sve je više dece sa razvojnim smetnjama, kako to sprečiti i izboriti se sa problemima?
– Potrebno je više izučavati uticaj okruženja, koje ima velik uticaj u prvim godinama života. Roditelji treba da se više uključuju i potrebno je njihovo shvatanje značaja ranog razvoja. Isto tako, potrebno je raditi dodatnu edukaciju vaspitača i učitelja, odnosno svih koji rade s decom do njihove 12. godine, kada je i razvoj mozga najintenzivniji. Takođe, važno je da se brže reaguje kod raznih razvojnih smetnji, kod problema s učenjem, pa čak i da se predvide i unapred spreče problemi koji mogu da nastanu u odnosu na promenu okruženja. Nažalost, posledice su tu, sve je više dece s razvojnim smetnjama.
Koliko je teže roditeljima da u stranoj zemlji podižu decu, na koju veliki uticaj imaju škola i okruženje koje govori drugim jezikom?
– Odrastanje van domovine sa sobom nosi mnogobrojne izazove, ponajviše za roditelje, ali i za decu. Koliko je teže roditeljima teško je reći, ali ja bih se fokusirao na prednosti. Jedna od njih je zasigurno odrastanje u dvojezičnom okruženju. Postoje medicinska istraživanja koja ukazuju na prednost bilingvalizma. Ovo je velika prirodna stimulacija koja dolazi iz okruženja, ali samo ako se dete kasnije pravilno usmerava, onda će i bilingvalizam dati veliku prednost.
Na koje načine roditelji mogu da uče s decom kod kuće?
– Ne bih preporučio da uče s njima, ali svakako mogu da se igraju s njima ili da ih usmeravaju u igri. Uglavnom kažem: „Pustite decu da se igraju!“ Šta pod ovim podrazumevam? Detetovo telo će ga samo voditi ka optimalnom razvoju, pod uslovom da detetu damo stimulativno okruženje, a to su parkovi, šume, igrališta, a ne najnoviji računare ili tableti. Pre svega mislim na malu decu, mada ovo važi i za stariji uzrast. Prevelika želja da se ugodi detetu (ali i sebi), da ono ne doživi nikakvu poteškoću, dosadu, napor ili bilo kakvu negativnu emociju, može usporiti razvoj deteta i mislim da je to glavni problem današnjih roditelja. Ono što bih preporučio roditeljima, jeste da čitaju deci slikovnice, da kasnije čitaju ili smišljaju priče, da nauče dete neke veštine, da imaju zajednički hobi, da nauče da postavljaju pitanja.
Šta je po vašem mišljenju idealna „protivteža“ uticaju škole u okvirima porodice, kada je reč o o ljudima migrantskog porekla?
– Svako sa sobom donosi svoju kulturu, jezik i običaje. To treba negovati i održavati. Naravno, uz to dete mora da uči po nastavnom planu i programu države u kojoj živi, ali sad imamo situaciju da puno država luta sa obrazovanjem, svaka nova generacija ima sve više problema s učenjem i koncentracijom. U pojedinim državama učenici dobijaju lekove za koncentraciju, a neki od tih lekova su na bazi amfetamina. Predajem u preko 20 država Evrope i pratim ovaj problem, te mogu da kažem da nema jedinstvenog rešenja. Ono što sam uradio, jeste koncept koji je najprirodniji, a to je učenje kroz igru. Time smo pokazali da može drugačije da se radi i da učenici koji koriste nove metode mogu da pokrenu svoje unutrašnje potencijale.
Mnogi ljudi kažu da nemaju vremena da se dodatno bave svojom decom posle posla/škole, pa deca gube maternji jezik, ali identitet. Kako se suprotstaviti tome?
– Zaista je važno je pronaći vreme za decu posle napornog i užurbanog dana. To ne mora da bude neko aktivno bavljenje decom, u smislu da roditelj osmišljava neki program i glavne aktivnosti, ali je važno da koja god aktivnost bila u pitanju, pa i šetnja, da roditelj bude prisutan, a ne na telefonu ili okupiran društvenim mrežama, beskonačnim obavezama i problemima. Roditeljstvo je postalo ozbiljan posao, nije to kao što smo imali nekad – kakvi su roditelji, takvo će biti dete. Dete je sada izloženo sadržajima koje roditelji ne kontrolišu i često bude kasno kada se problem pojavi. Zato je važno da roditelji budu prisutni.
Da li bi za decu u dijaspori najbolje rešenje bilo da upisuju decu u škole srpskog jezika?
– Iako je važno da dete ne izgubi kontakt sa svojim korenima, s maternjim jezikom i kulturom, pre svega je važno da dete pohađa školu iz sistema kom pripada. Smatram da bi u školama srpskog jezika mogle da se rade i nove metode, koje su proverene i koje pokreću potencijal dece. Nedavno sam imao seminar s nastavnicima srpskog jezika iz dijaspore, gde se i pojavila ideja da povremeno radim predavanja za roditelje iz dijaspore, ali i da edukujem nastavnike srpskog jezika, kako bi pokazali deci da i učenje može da liči na igru, gde učenici usput i spontano nauče gradivo – kaže dr Ranko Rajović.
Onlajn predavanje 26. januara
Onlajn predavanje za roditelje u Australiji “ Izazovi odrastanja dece u 21. veku“, održaće se u sredu, 26. januara od 19.00 časova po vremenu istočne australijske obale. Govoriće dr Ranko Rajović i kao gost – prezviter dr Oliver Subotić, autor knjige „Tesla: Duhovni lik“.
Predavanje se ne plaća, ali rezervacija mesta iznosi dva evra za uplate iz inostranstva. Taj novac ide za Društvo vaspitača Vojvodine. Više pojedinosti i link za prijavljivanje možete pronaći na internet stranici www.ntcucenje.com.
Uticaj novih tehnologija
Vaš gost na predavanju biće otac Oliver Subotić. O čemu će on govoriti?
– Oliver je moj dugogodišnji prijatelj, a na neki način i saradnik. Dobro smo se upoznali dok je izučavao Nikolu Teslu i njegov duhovni lik. Uz Teslu, otac Oliver se bavi i novim tehnologijama i njihovim uticajem na nove generacije. Takođe, on će govoriti o aktivnom učešću porodice u emocionalnom i intelektualnom razvoju dece, jer moramo da pratimo emocionalne potrebe dece, ali i da razvijamo njihove intelektualne sposobnosti u skladu s biološkim kapacitetom – kaže dr Rajović.
Crkva uči iskonskim osobinama
Koliki je značaj vere i Crkve za porodice i razvoj dece, naročito u dijaspori?
– Crkva ima mogućnost da okuplja ljude u dijaspori, koji tada osećaju da imaju nekog svog u tuđini. Crkva može da organizuje druženja, dodatni rad s decom i roditeljima. Na taj način ona pomaže i daje doprinos, posebno u dijaspori. Dodatno crkva uči šta je tolerancija, požrtvovanost i skromnost, što su možda „prevaziđene“ osobine u modernom, sebičnom svetu. Ali, mislim da i dalje moramo da negujemo naš duh i tradiciju i da to prenosimo našoj deci kako bi bila spremna na izazove koji ih čekaju u životu.
