Procurilo je u javnost i izazvalo skandal, a dovršava se bez znanja javnosti. I dalje se radi na razmeni teritorija između Srbije i Kosova. To je kobna greška, ocenjuje u autorskom tekstu za DW Kristijan Švarc-Šiling.
Preševska dolina Kosovu, sever Srbiji
Čelično načelo Zapada da se nove etničke podele moraju izbeći po svaku cenu više se ne primenjuje. Predsednici Srbije i Kosova su, prema svim raspoloživim informacijama, postigli „dogovor“: Kosovo će predati Srbiji područje severno od Mitrovice s većinskim srpskim stanovništvom, dok će područja s većinskim albanskim stanovništvom na jugu Srbije u Preševskoj dolini biti predata Kosovu.
Lobisti su dobro obavili svoj posao. Iako je plan u početku izazvao otpor na više strana, a posebno u redovima njihovih naroda, čini se da se on sada uspešno realizuje i privodi kraju. To bi Srbiji donelo članstvo u EU, a Kosovo bi bilo priznato i dobilo mesto u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Korekcije granica otvorile bi Pandorinu kutiju
Ne radi se samo o snu o Velikoj Srbiji koji je doveo do rata početkom devedesetih godina prošlog veka, već i o mogućem ujedinjenju Albanije i Kosova, ideji koja nikada nije u potpunosti odbačena. Albanski premijer Edi Rama je rekao da veoma ceni nepokolebljivost Angele Merkel i stav nemačke politike prema promeni granica, ali i da se plaši da bi krajnje oslobađanje Kosova iz okova Srbije moglo da potraje predugo ili bi moglo da se ne desi nikada.
Kakve su Trampove namere?
Na ovom mestu u igru očigledno ulaze SAD. Predsednik Tramp i sam želi da se povuče iz kriznog regiona Balkana i pristao je na pregovore o razmeni teritorije između Srbije i Kosova. Ovo je potpuni preokret dosadašnje politike SAD i predsednik Tramp je to ove godine potkrepio sa dva pisma poslata predsednicima Srbije i Kosova.
Tu se postavlja pitanje: kakve su Trampove namere i šta je njegov cilj? Postoje spekulacije da on sledi „dogovor“ sa Putinom o podeli uticaja na Balkanu između dve velike sile, Rusije i SAD. Prema formuli: Kosovo ide u NATO, a Srbija ostaje pod uticajem Rusije, zajedno sa jasnim odbacivanjem članstva u Alijansi.
Postoje i spekulacije, posebno prisutne u krugovima NATO, da Tramp želi da i Srbiju i Kosovo vidi u NATO, ali i da želi da ograniči ruski uticaj na Balkanu. To bi eventualno moglo da bude objašnjenje za promenjenu poziciju EU.
Šta će biti sa Bosnom i Makedonijom?
Uverljivo i logično je samo to da Srbiji i Kosovu, bez američke podrške, ne bi mogla da prođe ova neprihvatljiva razmena teritorije. S obzirom na visoki stepen nepredvidivosti američkog predsednika, teško je predvideti koja od te dve spekulacije će se pokazati kao tačna. Sigurno je da bi i jedna i druga opcija imale ogromne posledice po Balkan.
Šta će se desiti posle toga? Kad jednom povučete granice po etničkim linijama, kako možete da sprečite da Sandžak pripadne Bosni i Hercegovini, a Republika Srpska Srbiji? I šta će onda biti sa Severnom Makedonijom, koja je upravo rešila spor sa Grčkom i koja bi se, nakon novog povlačenja granica po etničkoj liniji, našla pred novim problemom: šta ako Albanci u Severnoj Makedoniji izraze želju da žive u etnički čistoj državi?
Preostaje mi samo da apelujem na Savet Evropske unije i Evropsku komisiju da prizovu evropske vrednosti i da se prisete sistema vrednosti na kojem EU počiva. Ako se to ne dogodi, onda ne bi trebalo da nas čudi kada, zbog pogrešnih političkih odluka, ponovo budemo suočeni s talasima izbeglica i mukama gladnih i siromašnih, zaključuje Kristijan Švarc-Šiling za Dojče vele.
