Zemljotres koji se dogodio neverovatnih 751 kilometara ispod površine Zemlje najdublji je zabeležen do sada, otkrili su naučnici. Potres je zabeležen u donjem delu omotača jezgra, zoni u kojoj su naučnici smatrali da je nemoguće da dođe do pomeranja.
Izuzetno dubok zemljotres zabeležen je ispod udaljenih ostrva Bonin (poznatih i kao Ogasavara), grupi od preko 40 ostrva koja se nalaze između Marijanskih ostrva i Japana, 2015. godine, kao potres koji je usledio posle zemljotresa u regionu jačine 7,9 stepeni po Rihterovoj skali.
Ovaj duboki potres nije mogao da se oseti na površini, već je samo osetljiva oprema mogla da ga zabeleži.
Potres je registrovan na dubini od 751 kilometar u donjem mantlu, odnosno omotaču jezgra – zoni za koju su seizmolozi smatrali da je nemoguće da se dogode zemljotresi.
Podaci o ovom potresu prvi put su objavljeni u junu u časopisu Geofizikal risrč leters (Geophisical Research Letters), a otkrili su ga istraživači koji su koristili tokijski napredni haj-net niz seizmičkih stanica. No još uvek nije postignut konsenzus među naučnicima o tačnoj dubini potresa.
Pod ekstremnim pritiskom i temperaturama koje se nalaze u donjem omotaču zemljinog jezgra, mnogo je manja verovatnoća da će se stene lomiti kada ih pogodi iznenadno oslobađena energije, ali se savijaju pri udaru.
Možda naučnici nisu utvrdili tačnu granicu slojeva
Mantl ili omotač jezgra je debela ljuska, sastavljena od gustih stena, koja okružuje spoljnje tečno jezgro, a nalazi se direktno ispod relativno tanke Zemljine kore.
Proteže se do 2.900 kilometara dubine. Na osnovu rezultata seizmoloških istraživanja mantl je podeljen na više slojeva – gornji omotač (33-410 km), donji omotač (660-2.891 km), i na dnu poslednjeg nalazi se tzv. „De“ sloj promenljive debljine.
Takva materija se, međutim, ne ponaša uvek kako bi trebalo, navodi Pamela Barnli, profesorka geomaterijala na Univerzitetu Nevada u Las Vegasu u izjavi za Live Science, prenosi Raša tudej.
Većina zemljotresa se dešava u kori i gornjem omotaču, na dubini od 100 kilometara. Minerali u kori imaju manji kapacitet da se savijaju pre lomljenja zbog svoje hladne i krhke prirode, objasnila je Barnli.
Ona je takođe rekla da su minerali u kontinentalnoj kori možda hladniji od okolnih stena, što znači da se ne ponašaju kako se očekuje pri takvom pritisku.
Duboki potresi predstavljaju misteriju za naučnike, iako je jedna teorija da granica između gornjeg i donjeg zemljinog omotača možda nije tamo gde seizmolozi misle da jeste, rekla je za Live Science Hajdi Hjuston, geofizičarka sa Univerziteta Južne Kalifornije.
