Proteklih dana radost je stigla i u dom mlade i polupokretne samohrane majke Svjetlane Kljajić (33) iz Sključana kod Kozarske Dubice, kojoj je prosleđen dar Ljudi velikog srca iz Melburna u iznosu od 500 dolara. Kako je istakla ova mlada majka borac, pomoć je stigla u više nego dobar čas, jer su ona, njena majka Milka i ćerkica Jovana već duže vreme bez tople vode.
– Uz pomoć ovog novca kupiću novi bojler i česmu, a cevi za vodu i kompletna popravka će malo pričekati dok nas se neko opet ne seti. Same zaista ne možemo da izađemo na kraj sa svim troškovima, pa je to za nas velika stavka. Zato veliko i od srca hvala tim divnim ljudima koji su nas se setili. Mnogo su nas obradovali. Želimo da im se dobro još boljim vrati – poručila je Svjetlana.
Ova mlada samohrana majka je pre 13 godina preživela jedno od najsmrtonosnijih neuroloških oboljenja i u komi rodila zdravu ćerkicu, ali je nažalost ostala nepokretna. Svjetlana je time ušla na listu medicinskih fenomena, jer je tek četvrta u svetu koja je to preživela. Budući da je dugo bila u komi i da su je u životu održavali jedino aparati, zato i ne čudi što je oporavak veoma spor. Nedostatak novca za konstantne rehabilitacije je takođe velika prepreka, jer žive samo od skromnih mesečnih primanja majke Milke. Znaju to dobro i naši plemeniti čitaoci poput Ljudi dobrog srca iz Melburna, koji godinama na ovaj način pomažu Svjetlani i ne dozvoljavaju da njena priča padne u zaborav.
– Dobro smo koliko možemo biti. Psihički sam odlično, ali fizički sam umorna i sve me boli. Što se više vraćaju osećaji, to je i bol veći. Napredujem, a to osećam po mišićima kada vežbam, ali znate i sami moju situaciju – ne mogu sebi da priuštim nikakve terapije. Zato i sve ide mnogo sporije nego što bi išlo da imam dovoljno finansija da mogu da radim sa fizioterapeutima, da imam masaže i terapije strujom i da ponekad mogu otići u specijalizovane centre za rehabilitaciju. Samim tim, kada ću i da li ću ponovo stati na noge pitanje je i dalje bez odgovora. Moja Jovana je tu da me bodri i zbog nje nikad neću odustati od toga – kazala je Svjetlana.
Pored Svjetlane, još 500 dolara Ljudi velikog srca iz Melburna stiglo je i siročićima Tijani (10) i Tamari (12) Lazović iz sela Banje kod Zubinog Potoka.
– Svaki put kad nas se neko seti, mi se više nego prijatno iznenadimo. Hvala tim divnim ljudima ko god bili po 100 puta na pažnji i vrednom novčanom daru. Mi smo na sreću dobro. U toplom smo, na sigurnom, spremno dočekujemo zimu i imamo zaista sve što nam treba. To je zasluga mnogih dobrih ljudi i mi to nikad nećemo zaboraviti – poručila je Dobrica Sovrlić, tetka i starateljka Tijani i Tamari Lazović, koje su rano ostale bez roditelja.
Uz Svjetlanu više o decenije
– Vreme prolazi, daljina čini svoje i mnogi te zaborave, što sam osetila na svojoj koži, ali ne i ti divni ljudi sa drugog kraja sveta. Ne mogu a da im se ne divim. Hvala im do neba što nas ni posle više od 10 godina ne zaboravljaju. Želimo im svu sreću i dobro zdravlje. I dalje živim u nadi da ću jednog dana stati na svoje noge, biti prava majka mojoj Jovani i pružiti joj sve što jedna majka može da pruži, a samo zahvaljujući ovako dobrim ljudima, koji su toliko dugo uz nas, ta nada me ne napušta – iksreno će Svjetlana.
Tamara voli odbojku, Tijana folklor
– Tijana i Tamara su na sreću dobro. Idu u školu poštujući propisane mere. Tamara trenira odbojku, a Tijana ide na folklor. Život ide nekim lepšim tokom nakon svega što smo kao porodica doživeli i preživeli. Njihov stariji brat Bojan je u Subotici kod ujaka. On je već zreo momak i slabo smo u kontaktu s njim, ali Tijana i Tamara ga često pominju i njima mnogo nedostaje – rekla je tetka Dobrica.
Prerano ostali bez roditelja
Bojana, Tamaru i Tijanu život nije mazio. Najpre su 2013. godine ostali bez oca Rodoljuba, koji je preminuo od srčanog udara u 49. godini. Samo dve godine kasnije majka Valentina saznala je da ima rak. Bolest je bila vrlo progresivna, zbog čega je u samo nekoliko meseci preminula u svojoj 44. godini, a deca su ostala siročići. Čim su to naši plemeniti čitaoci širom sveta saznali, odmah su pohitali u pomoć, baš kao i mnogobrojni sugrađani. Zahvaljujući svima, potresna sudbina ove dece dobila je drugačiji epilog, jer je budućnost pred njima mnogo svetlija.
