U zabito i snegom prekriveno selo Žunjevići na planini Rogozni kod Novog Pazara, gde sa roditeljima Milanom i Evom teško živi siromašna devojčica i đak pešak Marija – Mara Milanović stigla je još jedna vredna donacije dobrotvora Marka iz dalekog Sidneja u Australiji.
Ponovo je Mara od Marka i njegove plemenite porodice dobila pomoć od 200 australijskih dolara, koje će joj puno značiti tokom daljeg školovanja i opstanka na napuštenoj i raseljenoj planini.
Beskrajna zahvalnost
– Evo, već nekoliko meseci zaredom dobijamo pomoć od Marka iz Sidneja, koja nam omogućava da lakše prebrodimo hladne zimske dane i nemaštinu koja nas prati godinama. Hvala mu puno, Bog neka ga čuva i sreća prati! Ne znam šta bismo da nije ovako dobrih ljudi koji nam pomažu godinama, hvala im beskrajno – ističe Marin tata Milan.
On svoju porodicu prehranjuje tako što konjem, koga su mu svojevremeno kupili naši čitaoci, izvlači drva iz šume. Kad ima posla, a zimi ga obično nema, radi i druge teške rabadžijske poslove.
– Hvala puno dobrom Marku i njegovoj porodici. Kupiću nešto od garderobe i koju knjigu, a deo donacije daću tati i mami da kupe brašno i druge namirnice, ali i plate struju – priča Marija i podseća da joj dobri ljudi šalju pomoć već osam godina.
Isto tako, da su njenim roditeljima kupili kravu, konja, zaprežna kola, motornu testeru, frižider, televizor…
– Sada prikupljamo novac za novi šporet „smederevac“, postojeći je mnogo star, dimi i slabo peče. Nadamo se da ćemo se uskoro ponoviti, voleli bismo da zemljani pod zamenimo patosom, da uvedemo vodu u kuću i da imamo kupatilo. Nažalost, sve to nam je za sada još samo daleki san – priča mala Mara, odlična učenica trećeg razreda osnovne škole.
Ništa bez podrške
Vrednu donaciju, odnosno stipendiju od 370 australijskih dolara, koju mu redovno šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, dobio je i Stefan Pendić iz zabitog sela Đonlije na Goliji, učenik trećeg razreda Srednje tekstilno-kožarske škole u Novom Pazaru. I on je, kao i mala Mara sa Rogozne, višegodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta.
– Mi drugog prihoda skoro da nemamo. Dobrotvor O. V. spasao je našu porodicu. Da nije njegove stipendije ne bih mogao da se školujem, jer moji siromašni roditelji ne bi mogli da mi plate stan u Novom Pazaru do koga ne bi mogao da pešačim (udaljen više od 40 kilometara), a autobusa nema – priča Stefan, koga smo sreli na ulazu u svoju školu.
Kako kaže, zbog korone nastava je često u prekidu.
– Malo sam u Novom Pazaru, malo na selu. Teško mi je da na Goliji pratim onlajn nastavu, jer u planinskoj zabiti nemamo internet. Biću modelar obuće, nadam se da ću se zaposliti i da ću moći da pomognem mojoj porodici, a kasnije i drugim đacima pešacima i uopšte ljudima u nevolji, još jedno veliko hvala mom dobrotvoru što misli na mene i moju porodicu – poručuje ovaj siromašni đak pešak sa Golije.
Radost u Trošticama
Na drugoj strani Golije, okrenutoj prema Sjenici, u zabito selo Troštice, iz Sidneja je stigla još jedna vredna donacija kojoj se radovao Miloš Jovanović, siromašni i teško bolesni ratnik sa Košara. Tu živi u kući koju su mu sagradili saborci i naši čitaoci sa teško bolesnom majkom Rosom i sestrom Marinom. Njega je obradovala naša čitateljka Jelica Crnokrak, koja mu je poslala 150 dolara.
– Kad god nam preti isključenje struje ili nestašica brašna i drugih namirnica i u svakoj drugoj nevolji, priteknu nam dobri ljudi iz naše dijaspore. I ova donacija stigla nam je u pravom trenutku. Celi iznos potrošićemo za lekove, jer mene muče metaboličke, hormonalne, kardiovaskularne i psihičke bolesti, majka Rosa ima karcinom dojke, a sestra Marina se još oporavlja od teškog preloma noge. Samo za lekove mesečno nam je potrebno i po 100 evra – žali se Miloš i moli nas da dobrotvorki Jelici iz dalekog Sidneja prenesemo pozdrave i neizmernu zahvalnost.
Ganuta dobrotom
Zahvaljujući našem saradniku i poznatom humanitarcu Hidu Muratoviću, gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac primio je Miloševu sestru Marinu koja mu je ispričala sa kakvim se sve mukama suočava njena porodica, a posebno njen bolesni brat.
– Gradonačelnik nam je iz gradske kase obećao pomoć od 350 evra, a kad sam krenula iz svog džepa je izvadio 10.000 dinara (oko 80 evra) da ponesem Milošu. Rekao je da će nas posetiti i da na njega uvek možemo da računamo. Svaka mu čast, dirnula me je njegova ljudskost, suze su mi pošle niz lice – kaže Marina Jovanović.
