Verujem da se svi slažemo da je neobično lepo gledati kada neko baš zna svoj posao. Meni je uvek bilo simpatično kada dođem kod Dane, mog nekadašnjeg mehaničara i kada vidim kako vešto barata alatom i po sluhu utvrdi šta nije u redu.
U to vreme nije baš bilo kompjutera, nekako je to bilo više s dušom nego danas. Danas je naravno efikasnije, možda mehaničar ni ne treba da je veliki majstor da bi popravio auto, jer danas mu kompjuteri omogućavaju precizniju dijagnozu.
Isto pravilo važi kod skoro svih zanimanja. Dobar majstor svog zanata se odmah prepoznaje i uživanje je gledati ga kako radi svoj posao, sa znanjem, ljubavlju, razumevanjem.
Uska specijalnost je definitivno potrebna da bi neko bio majstor svog zanata, ali ja sam došao do zaključka da je tu ipak stvar čoveka, stvar neke lične energije. Naime, ako neko ima to nešto, nekada sam to nazivao faktor X, onda skoro da nema veze šta određeni čovek radi, već ko je taj što radi, kakav je karakter…
Budite u toku
Znate onu narodnu: “Nije važno šta kaže, već ko kaže“. Naši stari, iz prošlih vekova su sve te tajne znali koje mi, čini se, tek sada otkrivamo.
Ja sam ubeđen da kada vidite nekoga da je odličan u svom poslu, bez obzira o kom zanimanju je reč, da treba da se raspitate šta još čovek zna, s čim se još ta osoba bavi i slobodno mu poverite svoj posao odnosno porudžbinu i u tom nekom drugom području.
Ovo ne važi kod određenih zanimanja koja nisu kompatibilna, visoko stručnih zanimanja jer, ne može dobar advokat biti doktor ili obrnutu, osim ako se ne posveti novoj karijeri. Konkretno, dobar majstor na građevini zna svašta da radi i budite uvereni, ako je stvarno dobar i karakteran čovek, da zna dosta toga.
Ne blefirajte znanje
Nije, dakle, samo da zna jednu vrstu posla. Svaka čast specijalizaciji, ali ako je neko pozitivan, a ima dovoljno životnog iskustva, gotovo je sigurno da dosta toga ume da radi.
Ovde svakako treba skrenuti pažnju na potrebu permanentnog usavršavanja, obrazovanja jer, stvari se menjaju. Nove tehnologije, tehnike i načini rada svakako zahtevaju od nas da radimo na sebi, da se usavršavamo u onome šta radimo, da pratimo trendove, da osluškujemo tržište, dosadašnje i buduće mušterije, kolege, a možda i konkurenciju.
Važno je da smo u toku, da mušterija, odnosno korisnik naših usluga ne primeti da ne znamo nešto što bi trebalo da znamo. Nije sramota priznati da se ne zna, sramota bi bilo blefirati znanje. Na kraju krajeva to nije ni moguće jer, kako možemo da prepoznamo dobrog majstora, tako se i onaj koji to nije veoma brzo otkrije.
Poštujte druge
S druge strane, važno je da uvažavamo druge ljude, njihova iskustva i znanje, da ne podlegnemo emociji gde nam se čini da jedino mi “sve znamo“, da drugi ne znaju toliko, da mi znamo bolje u odnosu na prijatelje, poznanike, poslovne i/ili privatne partnere.
Žena prži jaja za doručak. Odjednom muž uleti u kuhinju:
– Pazi! Stavi još malo ulja! Pržiš ih previše. Previše! Okreni ih! Treba još ulja. Joj, zalepiće se! Rekao sam ti pazi. Ne slušaš me dok kuvaš! Okreni ih, požuri! Ne zaboravi so. Znaš da to uvek zaboraviš…
Žena ga zaprepašćeno pogleda:
– Šta je s tobom? Misliš da ne znam da ispečem jaja?
Muž mirno odgovori:
– Samo sam ti pokazao kako je meni kad vozim, a ti sufliraš.
