Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, privukao je pažnju velikom energijom u nezabeleženoj izgradnji infrastrukture. Momirović je i sam potekao iz preduzetničkog posla i u intervjuu „Vestima“ ohrabruje dijasporu da ulaže Srbiju.
– Nemojte da se plašite da ulažete u maticu, pokrećete biznise ili privatno-javna partnerstva. I sami znate da je Srbija zemlja velikih mogućnosti i pandemija korona virusa još jednom je pokazala da možemo da se izborimo s najtežim preprekama. Što se tiče biznisa, Srbija je otvorena prema Evropi, kao i Rusiji i Kini i imamo uspešne poslovne primere koji mogu da vam služe kao podstrek – poručuje ministar Momirović.
A mogućnosti za ulaganje zaista jesu ogromne i pri tom se uvećavaju. Momirović ukazuje da je po pitanju infratsrukture obim posla toliki da je država uzela na sebe da uradi nešto što nije učinjeno prethodnih 50 godina, a moralo je biti.
– Tu ne mislim samo na izgradnju novih koridora i brzih saobraćajnica već na čitavu rehabilitaciju lokalnih puteva koji su od nezamislivog značaja za narod u unutrašnjosti Srbije, koji na selima živi i radi od poljoprivrede. Srbija poseduje ogromno bogatstvo u poljoprivredi i prirodnim resursima, a sama cirkulacija ljudi i robe van granica zemlje je gotovo nemoguća uz lošu putnu infrastrukturu. Ministarstvo koje vodim posebnu pažnju usmerava upravo i na lokalne puteve, a da pri tom trenutno gradimo preko 1.200 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica. Kvalitetna infrastruktura nam je preduslov za ekonomski razvoj i porast standarda jer samo tako možemo dovesti nove investitore i fabrike u Srbiju i decentralizovati zemlju – kaže ministar Momirović.
Koji su najvažniji radovi u toku i koliko radnika je na gradilištima širom zemlje?
– Gotovo je nemoguće reći za neki od aktuelnih infrastrukturnih radova da je važniji od drugog jer su nam svi strateški raspoređeni tako da će uticati na razvoj i povezivanje nekog dela Srbije s drugim. Nalazimo se u finišu radova na izgradnji brze pruge od Beograda do Novog Sada koja će ući u upotrebu za putnike u februaru 2022. godine. Deo auto-puta od Preljine do Pakovraća biće potpuno završen do kraja ove godine, a ta deonica je vrlo zahtevna zbog tri tunela: Laz, Munjino brdo i tunel Trbušani koji je gotovo potpuno završen. Moravski koridor je definitivno najveće gradilište u Srbiji sa okvirno 2.000 radnika dnevno, a od letos je uvedena i noćna smena. Na deonici Ruma – Šabac – Loznica radi se na mostu preko Save sa oko 350 ljudi dnevno i 100 jedinica mehanizacije. Uporedo s tim se radi na trasi brze saobraćajnice. Mi sad nemamo nezaposlenih radnika u sektoru građevine, svi imaju posao, od keramičara do inženjera. To se ne pamti u istoriji.
Činjenica da je u proteklih pet godina urađeno više puteva i investirano u infrastrukturu više nego u prethodnih pola veka obavezuje, ali i podstiče na rad?
– I one koji su bili na vlasti od 2000. pa do 2012. godine obavezivalo je na rade kako bi podigli svoju zemlju, njenu infrastrukturu i ekonomiju iz pepela, ali njih ta tema nije interesovala toliko koliko ih se ticala privatizacija i rasprodaje imovine Srbije zarad ličnih interesa. Zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji i reformama koje je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u poslednjih devet godina realizujemo istorijski najveće infrastrukturne projekte, što je sve deo plana „Srbija 2025“. Kad imate čvrstu viziju i vidljive rezultate u izgrađenim koridorima, rekonstrukciji železnice, ozbiljno velikim ulaganjima u vazdušni i vodni saobraćaj, ne postoji bolji podsticaj i motivacija u daljem radu.
Briga o svakom dinaru
Na mesto ministra ste došli kao uspešan privrednik. Koliko vam iskustvo u privrednom sektoru pomaže na ovoj važnoj funkciji?
– Daje mi mogućnost realnog sagledavanja rokova i prioriteta. A pre svega najveća stvar koju sam doneo iz porodične firme je briga o svakom dinaru i održivim investicijama. Veza između realne privrede i Vlade mora da bude jaka jer samo sa zdravom privredom i uvažavajući zahteve malih i srednjih preduzeća, ova zemlja može da krene napred sigurnim koracima. A infrastruktura je bitna jer je to temelj svakog napretka.
Ostvarujemo maštu generacija
Izgradnja beogradske obliznice je jedan od najvažnijih projekata. Kad se očekuje završetak radova i rasterećenje centra prestonice?
– Projekat obilaznice oko Beograda je zasigurno nešto o čemu su generacije decenijama unazad slušale i nadale se realizaciji. Za sada je završena deonica od Ostružnice do petlje Orlovača, u dužini od 7,7 km i sa dva tunela, koja je bila izuzetno zahtevna za izgradnju. Ovaj „sektor 4“ obilaznice smo pustili u saobraćaj šest meseci pre ugovornog roka sa izvođačem, a u skladu sa svim propisima i saglasnošću MUP-a. U okviru istog projekta omogućili smo izvođačima neometan rad na parcelama na kojima je postojao višegodišnji problem divljih naselja. Završetak „sektora 5“ očekuje se do aprila, a „sektora 6“ do septembra naredne godine, kada ćemo spojiti ceo potez od Batajnice, preko Dobanovaca do Bubanj potoka. Zatim idemo ka Pančevu i novom mostu.
Jači smo od korone
Neumorno obilazite gradilišta i kako se radnici i inženjeri nose s radovima, ako uzmemo u obzir da rade u uslovima pandemije?
– Najviše radnika ikada nalazi se na srpskim gradilištima, od naših državaljana do radnika iz Rusije, Kine, Azerbejdžana, Indije i Turske. Za ovih godinu dana mandata utisak mi je da je reč o ljudima koji su vredni, koji kvalitetno i predano rade svoj posao, a što se tiče rada u uslovima pandemije korona virusa mogu da pohvalim da su izuzetno odgovorni po pitanju vakcinacije. Srbija je iskoristila period korone da intenzivira infrastrukturne radove i tu nema kašnjenja, naravno uz maksimalno poštovanje preporuka kriznog štaba.
Država investira 4,13 milijardi evra
Javne investicije bi do kraja ove godine trebalo da dostignu rekordnih 7,8 odsto BDP-a, što je za oko 50 odsto više nego što je realizovano lane.
Pritom, za kapitalne investicije planirano je najviše izdvajanja do sada, odnosno 486 milijardi dinara (oko 4,13 milijardi evra), što je skoro četvrtina budžetskih rashoda planiranih za 2022. godinu.
Ovo je nastavak trenda iz prethodne godine kada je u puteve, pruge, škole, bolnice i zaštitu životne sredine uloženo 80 milijardi dinara manje.
Budžetom za narednu godinu, koji je u skupštinskoj proceduri, predviđeno je finansiranje Moravskog i Fruškogorskog koridora, deonice Preljina-Požega na auto-putu „Miloš Veliki“, auto-puta Beograd-Sarajevo, brzih saobraćajnica Ruma – Šabac – Loznica i Iverak-Lajkovac. Na spisku su i brza pruga od Beograda do mađarske granice, nacionalni stadion, beogradski metro, bolnice i škole.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture imaće veći budžet od ovogodišnjeg za 83,71 milijardu dinara (oko 711 miliona evra).
