Poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, a posebno pokušaj privremenih institucija u Prištini da zabrane korišćenje dinara, izazvala su brojne reakcije u srpskoj dijaspori na svim kontinentima. Na adrese naših dopisništava od Frankfurta, preko Beograda do Sidneja stigao je veliki broj mejlova, ali i poziva čitalaca od kojih su mnogi već godinama dobrotvori i, posredstvom našeg Humanitarnog mosta, pomažu najsiromašnije, poklanjajući posebnu pažnju narodu na KiM.
Da podsetimo, za 31. godinu postojanja „Vesti“, zahvaljujući našim apelima, putem rubrike Humanitarni most, podeljeno je više od 50 miliona evra pomoći dijaspore.
Humanost na udaru
Obim ove pomoći govori o tome da će se i ovaj, veoma važan segment humanitarnog rada srpske dijaspore, naći na udaru. Većina čitalaca „Vesti“ i donatora Humanitarnog mosta sada je uplašena da li će i ubuduće moći da šalju pomoć sunarodnicima na KiM, a posebno kada je reč o dinarskim uplatama. Međutim, svi su odlučni da će, bez obzira na sve, naći načina i nastaviti da pomažu svoju otadžbinu, a posebno narod u južnoj srpskoj pokrajini.
– Ljubav je veća od svakog zla – poručuje Vladan Ristić iz Vićence, referent za humanitarne akcije u Savezu Srba u Italiji.
On kaže da će, bez obzira na sve, srpska dijaspora pronaći način da zaštiti i pomogne sunarodnike na Kosmetu.
– Odluka iz Prištine je još jedan potez u nizu koji direktno utiče na nestanak države Srbije na teritoriji KiM, i mi kao Srbi ne smemo da ostanemo ravnodušni prema tome – izričit je Ristić.
Među brojnim štićenicima naše dijaspore, ali i Humanitarnog mosta je i četvoro stipendista Gimnazije u Orahovcu. Olivera Radić, profesor srpskog jezika u ovoj obrazovnoj ustanovi male ali ponosne srpske enklave u Metohiji, kaže za „Vesti“ da će se ukidanje dinara najviše odraziti na najsiromašnije kategorije stanovništva, ali da je „poruka“ uperena i prema svim pripadnicima srpske zajednice.
Stopirane stipendije
Olivera Radić objašnjava da radi u školi sa đacima čiji roditelji najčešće žive od socijalne pomoći, pa su uz pomoć donatora obezbeđene mesečne stipendije za te đake.
– Četvoro mojih đaka prima te stipendije preko Humanitarnog mosta, „Vesti“ i oni su nama uplaćivali putem žiro-računa škole, redovno svakog meseca. Međutim, evo, dva meseca kako nisu stigle stipendije – kaže ona.
Kako je ljudima koji direktno žive od pomoći države Srbije, ali i ljudi dobre volje, najbolje pokazuje primer Nataše Virijević iz Novog Badovca kod Gračanice. Ona i suprug Bojan, sa šestoro dece, zbog teške materijalne situacije i tragedija koje su ih snašle preživljavaju od socijalne pomoći koju dobijaju od Srbije i pomoći iz dijaspore.
Kaže, svaki dinar tri puta meri pre nego što ga potroši.
– Već me je kontaktiralo nekoliko ljudi iz dijaspore koji mi pomažu preko vašeg Humanitarnog mosta. Posebno bih istakla gospođu iz Nemačke koja to čini svakog meseca. I oni su zbunjeni. Imam neku karticu preko koje sam mogla, i ako se uplate dinari, da plaćam u evrima. Jeste veći kurs, ali nemam drugo rešenje. Nadam se da barem to neće dirati – kaže Nataša Virijević.
Darodavci iz Australije
Posebno je dirljivo, i zato ga izdvajamo, pismo više desetina Srba iz Australije od kojih su mnogi i dugogodišnji darodavci Humanitarnog mosta. Mada razdvojeni desetinama hiljada kilometara od sunarodnika na KiM, tvrde da ih nikakve administrativne ili druge zabrane neće sprečiti da nastave da, kao i do sada, pomažu svom narodu.
– Apelujemo na zvanična tela u Srbiji da učine sve što je u njihovoj moći da se ovaj problem reši i na taj način omogući nesmetan nastavak pružanja pomoći ugroženima na području južne srpske pokrajine KiM, deo je opširnog pisma koje je stiglo u naše dopisništvo u Sidneju.
Po pare u Prokuplje?
Nataša Virijević kaže da dobija 26.000 dinara (oko 210 evra) socijalne pomoći i da će, ako ne dođe do rešenja po taj novac morati u najbliži grad, Prokuplje.
– Ali, do tamo i nazad moram da potrošim oko 30 evra. Pa meni je džak brašna 13 evra i za te pare deca mi imaju hleb pola meseca – kaže ona.
Proterivanje sa ognjišta
Profesorka Olivera Radić objašnjava da je situacija vrlo teška.
– Nemoćni smo da donosimo odluke, ali ovo je novi pritisak na sve nas. Mnogi posustaju, pakuju se i odlaze. Na žalost, imam utisak da je to cilj ne samo kosovskih vlasti, već i svetskih moćnika da nas oteraju sa ovih prostora gde smo vekovima živeli, gde su naša istorija i naše postojanje vidljivi na svakom koraku – ističe profesorka Radić koja smatra da će to dodatno zakomplikovati život najugroženijim kategorijama.
