Sadašnja Kancelarija za dijasporu se gasi, a Uprava će biti formirana čim se usvoji novi zakon o ministarstvima, koji je u skupštinskoj proceduri.
Vukman Krivokuća, pomoćnik direktora u Kancelariji za dijasporu, ne želi da komentariše poslednji potez države dok se ne usvoji zakon o ministarstvima.
Dubravka Filipovska, potpredsednica Nove Srbije i poslanik u Skupštini, ne misli da će ovim potezom dijaspora biti oštećena.
– Smanjuje se preglomazan administrativni aparat. Zbog velike finansijske krize i deficita u budžetu, država je prinuđena na racionalizaciju. Uprava preuzima ingerencije za dijasporu i ništa što se tiče vitalnih interesa i potreba rasejanja neće biti ni izostavljeno ni zapostavljeno. Verujem da će saradnja biti efikasnija i plodotvornija. Ministarstvo spoljnih poslova ima dugu tradiciju i uhodane mehanizme u sferi konzularnih poslova i bilateralnih odnosa. A i nadležno je za sprovođenje Zakona o dijaspori. Takođe, sa terena, odnosno preko Diplomatsko-konzularnih predstavništava, MSP-u su dobro poznati i problemi i potrebe dijaspore – kaže Filipovska i dodaje da za razliku od MSP-a, Kancelarija za dijasporu, kao i prethodna Ministarstva za dijasporu nisu imali suštinske ingerencije niti su mogli da donose izvršne odluke.
Plen partijskih kadrova
Dubravka Filipovska Dijaspora želi da veruje da će formiranjem Uprave za dijasporu najzad prestati koaliciono namirivanje i stranačko uhlebljenje partijskih kadrova prilikom postavljanja službenika koji će se baviti rasejanjem. Odnosno, da će te poslove obavljati stručne i rezultatima dokazane osobe. |
Još uoči osnivanja Kancelarije za dijasporu 2012. godine, podseća ona, članovima Vlade Srbije i poslanicima u parlamentu stizali su predlozi iz dijaspore da nadležnost za rasejanje preuzme ili Ministarstvo spoljnih poslova ili da se vrati Ministarstvo za dijasporu, ali koje bi imalo šira ovlašćenja.
– I ja sam u to vreme dobijala slične inicijative. Posebno iz Skandinavije. Otuda su se zalagali da MSP preuzme odgovornost za dijasporu. Sad im je ta želja uslišena – kaže Filipovska.
Dragan Stanojević predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu, kaže da ovu novinu treba posmatrati sa dva aspekta.
– Pošto se radi o Ministarstvu spoljnih poslova, a poznata je njihova dosadašnja zatvorenost za javnost, biće potrebna daleko veća javnost rada Uprave za dijasporu u odnosima sa rasejanjem, posebno kada se radi o Skupštini dijaspore.
Takođe, ako imamo u vidu da Kancelarija za dijasporu nije imala prava koje ima MSP, za očekivati je da će se zahtevi iz dijaspore i dijasporski projekti brže realizovati – kaže Stanojević.
Briga o rasejanju tehnološki višakU Kancelariji za dijasporu sada ima 25 stalno zaposlenih, a tu su i honorarni saradnici. Koliko će njih biti angažovano u Upravi odlučiće MSP. U tom ministarstvu preliminarno procenjuju da za rad Uprave za dijasporu neće biti potrebno više od 15 osoba. To se obrazlaže činjenicom da u MSP-u već postoji Sektor za dijasporu koji će biti objedinjen sa Upravom. |
