Izbore u Srbiji na svim nivoima korona virus je pomerio sa 24. aprila na 21. jun, a osim novog datuma, karakteriše ih još nekoliko noviteta. Cenzus je sa pet spušten na tri odsto, čime je smanjen broj potrebnih glasova birača i olakšan ulazak u parlament manjim partijama.
Predstojeći izbori su i prvi od 2000. godine koje će obeležiti bojkot dela opozicije okupljen oko Saveza za Srbiju. Ipak, najvažnija novost je da će dijaspora, od kada je dobila pravo glasa 2004. godine, na predstojeće izbore izaći u većem broju nego ranije. Mnoge u rasejanju kući je vratio korona virus, a kako se čulo, reč je o 400.000 ljudi.
Pobednik poznat
Dijaspora će, kako za „Vesti“ kaže Bojan Klačar, direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, biti ne samo važna tema već prvenstveno kako se sada pokazalo i važan faktor u odlučivanju. Zato su, kako ukazuje on, partije počele da razmišljaju o toj populaciji.
– Već i država razmišlja kako da zaustavi veliki odliv prvenstveno mladih i kako da ih u narednom periodu zadrži u zemlji, pa će se verovatno otvoriti pitanje njihovog učešća na političkom nivou i uključivanje u politički život – ocenio je Klačar.
U osvrtu na položaj rasejanja, ovaj analitičar ukazuje da će se verovatno ići i na pronalaženje mera olakšanog glasanja, odnosno uključivanja dijaspore u glasanje i njen veći uticaj u javnom životu.
Predstojeći izlazak na birališta je dvanaesti od uvođenja višestranačja 1990. godine. Ovi parlamentarni izbori su sedmi od političkih promena 2000, a čak pet vanrednih i to 2002, 2003, 2008, 2014. i 2016. godine.
Svega dva puna mandata obeležila su period od 2000. godine, prvi od 2008. do 2012. kada je vladala Demokratska stranka sa Socijalističkom partijom Srbije i od 2016. od kada su na vlasti naprednjaci i socijalisti.
Poslednja objavljena istraživanja javnog mnenja, ali i analitičari govore da je pobednik unapred poznat, a pitanje je kažu, samo ko će još ući u parlament pored naprednjaka i nekoliko manjih stranaka na SNS izbornoj listi i koalicije SPS sa strankom Dragana Markovića Palme.
Obećanja i slogani
Rezultati istraživanja Nove srpske političke misli s kraja aprila govore da bi ukoliko bi izbori bili raspisani u prvoj nedelji maja, na njih bi sigurno izašlo 53,9 odsto ispitanika, verovatno bi izašlo 11,9, a ne bi 19,5 odsto. Od birača koji bi sigurno izašli na izbore ne računajući one koji se nisu izjasnili, 57,6 odsto bi glasalo za koaliciju oko Srpske napredne stranke, nešto manje od 12 odsto za koaliciju SPS i JS, oko 7,2 odsto za SZS koji inače bojkotuje izbore, a blizu cenzusa su bili SRS 2,7 i SPAS Aleksandra Šapića 2,5 odsto. Kada se uzmu u obzir svi građani, bez onih koji se nisu izjasnili, za koaliciju oko SNS bi glasalo 41,6 odsto, za SZS 11,2 odsto, SPS i JS 10, a cenzus bi prešli PSG Sergeja Trifunovića i SPAS sa po 3,4 odsto i radikali sa 3,1 odsto.
Agencija Faktor plus je sredinom maja izašla sa istraživanjem koje pokazuje da bi lista oko SNS osvojila 57,8 odsto glasova, koalicija SPS i JS 12,5 procenata, a SZS 7,3. Cenzus bi prešli SPAS Aleksandra Šapića, sa 4,3 odsto, radikali sa 3,1 i PSG sa tri odsto.
Obećanja i izborni slogani su ono čime partije privlače glasače, a prvi je sa parolom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ izašao SNS. SPS je odabrao „Trideset godina postojimo postojano“, jer su, kažu, za to vreme prošli kroz brojna iskušenja i probleme i prebrodili ih i da kao u nekadašnjoj jugoslovenskoj himni, uprkos svemu, stoje i dalje postojano.
Nova snaga, Ujedinjena demokratska Srbija odabrala je da to bude „Dobra vest“, dok su se Nova stranka Zorana
Živkovića i Zelena stranka odlučile za parolu „Nek’ maske padnu“. Zdrava Srbija Milana Stamatovića je „Da pobedi zdravo“, a koalicija okupljena oko Stranke pravde i pomirenja Muamera Zukorlića sa „Samo pravo“.
Porođaj posle kurjeg oka
Pokret za kraljevinu Srbiju odabrao je verbalno-slikovni sadržaj, sa stomakom trudnice pred porođajem i napisom „Termin nam je 21.jun“. To nije prvo neobično predstavljanje biračima, pošto je za beogradske izbore 2018. birače iznenadio kao nosilac liste Predrag Marković koji je u videu poručio građanima da ne brinu za njega „jer je on svoje kurje oko izlečio prirodnim lekom, ali da je sada vreme da to isto učine i oni“.
Kovid promene
Bojan Klačar ukazuje da su obećanja koja stranke daju biračima u Srbiji sada drugačija, kao posledica velike krize izazvane virusom COVID-19.
– U prvi plan izbija ekonomska politika koja treba da odgovori na egzistencijalne strahove građana. Primetan je i porast zainteresovanosti za zdravstvene usluge, jer Srbija, zbog odliva mlađeg stanovništva, spada u starije nacije, pa se u tom smislu primećuje promena – kaže Klačar.
