Miroslav Čučković, predsednik beogradske opštine Obrenovac, kaže za "Vesti" da prema zakonu koji se odnosi na majske poplave "te kategorije ljudi nisu prioritet i trenutno nemaju pravo na državnu pomoć za saniranje štete i ne treba sada da je očekuju".
Međutim, on tvrdi da nije reč o diskriminaciji, nego o prioritetima.
– Oni koji žive van područja koja su bila poplavljena možda će i doći jednom na red, ako tad bude novca u državnoj kasi. Nije dovoljno da neko pokaže vlasnički list i da na papiru ima boravišnu prijavu na poplavljenoj lokaciji, a da u stvarnosti živi na drugoj adresi. I sada da traži pomoć od države za stan ili kuću gde je do poplave možda držao podstanare i ubirao prihod. U Obrenovcu je već bilo zloupotreba, poput lažnih svedočenja i prijavljivanja, pa policija i tužilaštvo ispituju oko 100 takvih slučajeva. Svi koji su pokušali da zloupotrebe ta sredstva biće krivično sankcionisani – kaže Čučković.
Pomoć iz EvropePredsednik opštine Negotin Jovan Milovanović sastao se sa predstavnikom Evropskog udruženja prijatelja Urovice, Petrom Katićem. Razgovarali su o mogućnostima dijaspore da pomogne Negotinu u otklanjanju posledica poplava. Milovanović je zamolio Katića da prenese članovima Udruženja da je najveći problem nedostatak mehanizacije. Upućen je i apel da prikupljena novčana sredstva uplaćuju na namenski račun Opštine Negotin. Prva humanitarna pomoć od 1.000 evra iz tog udruženja uručena je Zdravstvenom centru Negotin. Prijatelji Urovice u dijaspori nakon majskih poplava pomogli su i u sanaciji Doma penzionera i dve učionice škole u Obrenovcu. |
On kaže da država ne daje novčanu odštetu poplavljenima, već materijalnu pomoć prema raspoloživim mogućnostima. Ukazuje da se odšteta naplaćuje od osiguravajućih društava, ako je imovina bila osigurana.
Do sada je, napominje on, "4.700 Obrenovčana od države dobilo u proseku po 3.000 evra, 59 kuća je u izgradnji, a još 1.000 čeka rešenje za novčanu pomoć".
– Svi koji ispunjavaju zakonske kriterijume neće ostati uskraćeni. Svesni smo da su ljudi iz dijaspore uložili velika sredstva u imanja. Sada se ispostavilo da se mnogi nisu osigurali, a život je nepredvidiv i nije uvek pravedan. Država koliko može pomaže da se najpre zbrinu oni koji su ostali bez krova nad glavom i oni koji treba da poprave kuće, da imaju gde da prezime – precizira Čučković.
Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima Vlade Srbije, nedavno je takođe poručio da praktično dijaspora nije prioritet, ali da će doći na red ako preostane novca.
U ovoj kancelariji objašnjavaju da se njihov rad i aktuelni zakon odnosi samo na područja koja su pretrpela poplave i klizišta u maju 2014. godine i da Vlada Srbije ovih dana treba da razmotri mogućnost da se zakon proširi na istočnu Srbiju koja je pogođena poplavom ovog meseca.
Reč je o područjima iz kojih oko dve trećine stanovništva živi u dijaspori. U opštinama Kladovo, Negotin i Majdanpek još ne znaju kako će država tretirati štetu nastalu na imovini dijasporskih porodica.
– Komisije za popis štete rade na terenu. Ovo je specifično područje i država treba da vodi računa da ne pošalje lošu poruku onima koji u Srbiju godišnje pošalju i do četiri milijarde evra. Iz ovog dela Srbije većina ljudi živi u inostranstvu i decenijama šalje novčane doznake da bi roditelji i rodbina lakše preživeli, ali i humanitarno priskače u pomoć svim nevoljnicima – rekli su "Vestima" načelnici kriznih štabova Kladova i Negotina Boris Petrović i Zoran Trailović.
U opštini Negotin, kaže Trailović, nisu mnogo stradale dijasporske kuće.
– To je solidno građeno, pa čak i na kućama koje su bile pod vodom nema velike štete – veli Zoran Trailović.
Boris Petrović kaže da su u kladovskoj opštini najviše nastradale dijasporske kuće u selu Grabovica i dodaje da je lokalna samouprava angažovala sve resurse na saniranju štete.
– Svesni smo mi da od države nema velike vajde, a potrebe su velike. Ali zaboleli su nepristojni komentari nekih državnih funkcionera i činovnika iz Beograda, kada su u Grabovici ugledali poplavljene velelepne spratne kuće naših dijasporaca – kaže Petrović.
