Međunarodni tim istraživača uspeo je da preokrene gubitak pamćenja kod miševa s demencijom jednostavnim pojačavanjem aktivnosti njihovih ćelijskih „elektrana“, mitohondrija.
Iako su problemi s tim strukturama koje proizvode energiju i ranije povezivani s neurodegenerativnim bolestima poput Alchajmera, dosad nije bilo jasno da li su oni uzrok ili posledica tih stanja, piše ScienceAlert.
„Ovaj rad je prvi koji uspostavlja uzročno-posledičnu vezu između mitohondrijske disfunkcije i simptoma povezanih s neurodegenerativnim bolestima, sugerišući da bi oslabljena mitohondrijska aktivnost mogla da bude u ishodištu početka neuronske degeneracije,“ pojasnio je Đovani Marsicano, neuronaučnik s Francuskog nacionalnog instituta za zdravlje i medicinska istraživanja (INSERM).
Kako bi dokazali tu ključnu vezu, tim je razvio poseban alat nazvan mitoDREADD-Gs. On funkcioniše poput prekidača za „paljenje“ mitohondrija, a aktivira se pomoću leka klozapin-N-oksid (CNO).
Ovaj inovativni mehanizam testiran je na genetski modifikovanim miševima koji su pokazivali simptome slične demenciji, kao i na ljudskim ćelijama uzgojenim u laboratoriji. Rezultati su bili izvanredni: problemi s pamćenjem i motorikom, koji su bili uzrokovani disfunkcijom mitohondrija, uspešno su preokrenuti.
Naučnici su otišli i korak dalje. Prvo su miševima lekovima namerno ograničili aktivnost mitohondrija, a zatim su pomoću svog alata uklonili ta ograničenja. Time su dodatno potvrdili da su upravo mitohondrije u središtu problema.
Iako razvijeni alat sam po sebi nije lek za ljude, eksperimenti su pružili neprocenjive spoznaje koje bi mogle da budu temelj za buduće terapije.
„U konačnici, alat koji smo razvili mogao bi da nam pomogne da identifikujemo molekularne i ćelijske mehanizme odgovorne za demenciju i olakšati razvoj učinkovitih terapijskih ciljeva“, ističe biolog Etine Hebert Čatelain sa Univerziteta Monkton u Kanadi.
Istraživači planiraju da testiraju ovaj pristup i na drugim vrstama neurodegenerativnih bolesti, pa čak i na psihijatrijskim poremećajima. Sledeći korak biće razvoj sigurnih lekova za ljude koji bi mogli da oponašaju učinak ovog alata. S obzirom na složenost demencije i brojne faktore rizika, istraživanje mitohondrija otvara jedan potpuno novi ugao gledanja na problem.
Jedno od ključnih pitanja na koje naučnici sada traže odgovor jeste kako bi „superpunjenje“ mitohondrija funkcionisalo dugoročno i da li je to realna opcija za lečenje bolesti poput Alchajmera.
„Naš rad sada se sastoji od pokušaja merenja učinaka kontinuirane stimulacije mitohondrijske aktivnosti kako bismo videli utiče li to na simptome neurodegenerativnih bolesti i, u konačnici, da li odlaže neuronski gubitak ili ga čak sprečava ako se mitohondrijska aktivnost obnovi“, zaključuje neuronaučnik Luiđi Belocio iz INSERM-a.
