Prema polugodišnjim ekonomskim pokazateljima, budžetski deficit Australije ove finansijske godine biće za 7,4 milijarde dolara niži od očekivanog. Umesto 106,6 milijardi dolara, kao što je predviđeno u maju, deficit će iznositi 99,2 milijarde.
Naime, u prihode države je uračunato dodatnih 45,9 milijardi dolara koji dolaze ove finansijske godine. Što znači da će vlada dobiti dodatnih 109 milijardi priliva u budžet u naredne četiri godine, iznad ranijih predviđanja.
Predviđa se da će neto dug Australije i dalje dostići vrhunac u 2025, ali na 914 milijardi dolara, što je pad sa jednog triliona dolara koliko je bilo predviđeno u budžetu. Pored toga, očekuje se da će realni bruto društveni proizvod (BDP) ove godine porasti za 4,5 odsto, a 2022. za 4,25 odsto.
Australijski biro za statistiku je izašao sa podatkom da je stopa nezaposlenosti pala na samo 4,6 odsto u novembru, u odnosu na 5,2 odsto koliko je iznosila u prethodnom mesecu.
Prema rečima saveznog blagajnika Džoša Frajdenberga, ove brojke samo pokazuju da ekonomski plan vlade Skota Morisona funkcioniše i da se australijska ekonomija snažno oporavlja.
Ujedno je Trezor predvideo da će stopa nezaposlenosti u 2022. godini pasti na 4,4 odsto i na 4,25 odsto do juna 2023. Takođe se predviđa da će plate porasti za 11,25 odsto u naredne četiri godine, u odnosu na očekivanih devet odsto iz majskog predviđanja.
Pretpostavlja se da bi ovo moglo da bude poslednje fiskalno saopštenje Frajdenberga, ukoliko se Savezna vlada odluči da raspiše izbore pre 29. marta kada je planirana objava budžeta.
Međutim, sama činjenica da je budžet najavljen za kraj marta 2022. ukazuje na to da će izbori biti ili krajem aprila ili početkom maja.
Zato ne čudi što je jedna stavka zapala za oko medijima, a to je da je ažuriranje budžeta takođe otkrilo da je vlada odvojila 15,9 milijardi dolara u odeljku označenom kao „namene koje nisu još objavljene i nisu za objavljivanje“.
Nejasno je koliki će udeo ovog iznosa biti predizborna potrošnja, ali se podrazumeva da će značajan iznos biti upotrebljen za finansiranje komercijalnih aranžmana, kao što su dogovori o vakcinama ili karantinski objekti.
Državni blagajnik je, međutim, odbio bilo kakvu sugestiju da će se ovaj novac potrošiti na izbore.
Portparol opozicije za pitanja državnog trezora Džim Čalmers osudio je odluku da se za „neobavljene namene“ izdvoji skoro 16 milijardi dolara, što je za milijardu i po dolara više u odnosu na prošlogodišnji šestomesečni obračun.
Optimizam Morisonove vlade po pitanju smanjenja deficita i neto duga, kao i stope nezaposlenosti, u velikoj meri se oslanja na to da Australija zadrži pandemiju pod kontrolom. S druge strane, vlada je označila kovid i nove varijante virusa, kao najveći rizik za državnu ekonomiju.
Ipak, nije sve tako dobro kako na prvi pogled može da izgleda. Naime, šestomesečni fiskalni pregled predviđa da će se plate realno smanjiti ove godine, jer će inflacija premašiti rast zarada. Tako će rast plata u 2021/22. biti 0,5 odsto niži od inflacije, a očekuje se da bi u 2022/23, plate trebalo da porastu 0,5 odsto iznad stope inflacije.
– Ovo je vlada koja je poznata po tome što previše obećava, a naročito ne čini ništa na rastu plata. Do sada je napravila 55 prognoza zarada u narednom periodu, od čega su čak u 52 navrata plate bile manje od onih koje su oni predviđali – naglasio je Džim Čalmers.
Nova radna mesta
Šestomesečnim ekonomskim pregledom predviđa se da će do juna 2025. godine Australija imati milion zaposlenih ljudi više, što je povećanje od 150.000 od predviđenog u ovogodišnjem budžetu.
Uoči poslednjih izbora, Morison je obećao da će otvoriti 1,25 miliona radnih mesta tokom pet godina, ponavljajući slično obećanje koje je bivši premijer Toni Abot dao uoči izbora 2013.
Rast migracije
Otvaranje međunarodne granice šest meseci pre nego što je predviđeno u majskom budžetu, sa sobom donosi i rast stope migracije. Pretpostavlja se da će neto migracija iz inostranstva ove godine pasti za 41.000 ljudi, pre nego što sledeće godine poraste za 180.000.
Ekonomija po diktatu kovida
Vlada se pripremila za dva scenarija u ažuriranju budžeta, napominjući da je pandemija učinila situaciju nesigurnom. Prvi scenario uključuje pomeranje ponovnog otvaranja granice i nastavak „ciljanih“ zaključavanja početkom 2022. ukoliko neka nova varijanta kovida dovede do pogoršanja situacije sa javnim zdravljem.
Drugi scenario uključuje poverenje potrošača i nivoe uštede pre pandemije koji se vraćaju u „stabilnom zdravstvenom okruženju“, pri čemu se ekonomska aktivnost povećava za oko 30 milijardi dolara tokom 2021/22. i 2022/23.
U negativnom prvom scenariju, ekonomska aktivnost bi mogla biti niža za oko 20 milijardi dolara u 2021/22. To bi takođe uticalo na zapošljavanje, pa bi stopa nezaposlenosti porasla iznad pet odsto.
