Stambena kriza u Australiji razvija se već duže vreme, ocenili su Brendon Kouts, direktor programa ekonomske politike, i Džoji Meloni, viši saradnik na Instituta Greten u Gardijanu Australija.
Stope posedovanja kuća, prema njihovim rečima, decenijama opadaju među mlađim, siromašnijim Ozija. Ujedno, polovina penzionera koji iznajmljuju kuće žive u siromaštvu. Osim toga, i beskućništvo je u porastu.
Sumirajući situaciju, mišljenja su da je pandemija pogoršala stambenu krizu, s tim da najviše pate osobe koje iznajmljuju stambeni prostor, a imaju niska primanja.
Nedovoljan broj kuća
Pored toga, i stope slobodnih kuća i stanova za iznajmljivanje su rekordno niske. Zakupnine su porasle za 15 odsto godišnje. Zato i ne čude šokantne priče u medijima, o građanima koji spavaju u šatorima, karavanima ili u automobilima, jer ne mogu da nađu dom koji mogu da priušte.
Smatraju da je, sa kovid zatvaranjima i radom od kuće, sve veći broj ljudi se odlučio da mu treba više prostora, bilo da uzimaju dodatnu spavaću sobu kao kancelariju ili da se isele iz porodične ili zajedničke kuće.
Ishod ovakvog razmišljanja je činjenica da manji broj ljudi živi u jednoj kući ili stanu, što autore ove analize navodi na zaključak da će Australiji trebati više domova kako bi se smestio isti broj ljudi.
Osim toga, sa otvaranjem granica, migranti se vraćaju, tako da trezor procenjuje da će tokom ove i sledeće finansijske godine doći oko 650.000 migranata.
Šta treba učiniti?
Prema mišljenju dvojice stručnjaka, prva stvar koju savezna vlada treba da uradi jeste da značajno poveća pomoć osobama koje iznajmljuju stanove, kako bi se olakšao teret zakupcima sa niskim primanjima.
Ujedno kažu, da i državne vlade, takođe, moraju da pojačaju svoju pomoć.
Prvo, trebalo bi da prošire upotrebu „head-leasinga“, kada se privatna nekretnina za iznajmljivanje iznajmljuje od stanodavca/vlasnika od strane vladine agencije, a zatim izdaje zakupcu sa niskim prihodima ili ugroženim ljudima.
Autori smatraju i da bi vlade trebalo da kupe kuće i pretvori ih u socijalne stanove.
I treće, trebalo bi da istraže načine da podstaknu vlasnike kratkoročnih iznajmljivanja, koji se oglašavaju na platformama, kao što je “er-bi-en-bi“, da vrate te nekretnine na tržište dugoročnog zakupa, na primer podizanjem stope poreza na zemljište koja se primenjuje na smeštaj za kratki boravak.
Dugoročna rešenja
Ovo se kratkoročna rešenja, s tim da dvojica autora smatraju da je dugoročno, jedini način da se rente drže pod kontrolom – izgradnja više stanova. Vlade na svim nivoima bi, prema njihovim rečima, trebe da se postaraju da se izgradi više stambenih jedinica.
Senat bi trebalo da usvoji zakon o “budućem fondu vlade Albanezea za stanovanje Australije“, kako bi zemlja imala tok finansiranja za povećanje socijalnog stambenog fonda u skladu sa rastom stanovništva.
Ali, savezna vlada bi trebalo da udvostruči i veličinu fonda, sa deset na 20 milijardi dolara, i da garantuje da će biti priliva novčanih sredstava bez obzira na prinose.
Plan Savezne vlade da potpiše stambeni dogovor sa državama, kako bi se podstakla stambena izgradnja, mogao bi da promeni situaciju, stava su ova dva stručnjaka.
– Nakon decenija zanemarivanja stambene politike, Australiji su hitno potrebne vlade, savezna, državne i lokalne, koje će prestati da se pretvaraju da postoje laki odgovori na stambenu krizu. Ukoliko vlade ne počnu da donose teške političke odluke, kriza će se samo pogoršavati – smatraju Kouts i Meloni.
Vladin prvi prioritet
Komisija za produktivnost, u pregledu pomoći za stambeno zbrinjavanje, tvrdi da bi povećanje pomoći za stanarinu trebalo da bude vladin prioritet broj 1. za pomoć stanarima sa niskim primanjima.
U nedavno objavljenom izveštaju savetodavnog odbora za ekonomsku inkluziju poziva na značajno povećanje ove pomoći.
Veća pomoć zakupcima?
Inače, pomoć za iznajmljivanje, prema njihovim rečima, ’radi’. Tako je ova pomoć u 2021. smanjila nivo stambenog stresa za primaoce širom zemlje sa 72 na 46 odsto.
Međutim, maksimalna stopa pomoći za iznajmljivanje nije išla ukorak sa rastućim zakupninama. Vlada bi trebalo da poveća ovaj iznos za 40 odsto.
Ovo bi koštalo budžet oko dve milijarde dolara, ali bi novac išao direktno na smanjenje troškova života za one koji se najviše bore na tržištu privatnog iznajmljivanja.
