Tržište rada u Nemačkoj suočava se sa ozbiljnim izazovima, a broj nezaposlenih mogao bi već početkom 2026. godine ponovo da premaši granicu od tri miliona, upozorila je Andrea Nales, direktorka Savezne agencije za zapošljavanje (BA). Šanse da nezaposleni pronađu novi posao nikada nisu bile niže, dok brzi oporavak nije na vidiku zbog duboke ekonomske stagnacije i strukturnih problema.
Prema najnovijim podacima, stopa nezaposlenosti u Nemačkoj porasla je sa 5% u proleće 2022. godine na 6,3%, sa više od 670.000 novih nezaposlenih u tom periodu. Kompanije, od srednjih preduzeća do velikih korporacija, masovno otpuštaju radnike, smanjuju programe obuke i premeštaju proizvodnju u inostranstvo. Visoki troškovi energije, prevelika birokratija i poreski teret umanjili su atraktivnost Nemačke kao poslovne lokacije.
Barometar zaposlenosti minhenskog instituta Ifo pao je u decembru na 91,9 poena – najniži nivo od maja 2020. godine. „Slaba ekonomija dodatno koči tržište rada“, ističe Klaus Volrabe iz Ifo-a. Smanjenje broja radnih mesta nastavlja se u gotovo svim sektorima, uključujući usluge i trgovinu.
Andrea Nales je u intervjuu za portal Web.de naglasila da je tržište rada „mesecima kruto kao daska“, bez ikakvog zamaha. Indikator BA pokazuje da su šanse nezaposlenih da pronađu posao niže nego ikad ranije. Posebno su pogođeni mladi koji traže stručno obrazovanje: kompanije su drastično smanjile programe obuke, a BA je ove godine uputila najmanje pripravnika u poslednjih 25 godina. Nales savetuje mladima fleksibilnost i spremnost na preseljenje radi obezbeđivanja mesta.
Paradoksalno, kriza postoji uprkos hroničnom nedostatku kvalifikovane radne snage u mnogim sektorima. Razlog je nesklad između kvalifikacija nezaposlenih i zahteva poslodavaca uz cikličnu krizu koja traje već tri godine, pogoršanu strukturnim problemima.
Posebno teško je u automobilskoj industriji, gde prelazak na električna vozila smanjuje potrebu za radnicima u tradicionalnoj proizvodnji, dok konkurencija iz Kine dodatno slabi poziciju nemačkih proizvođača. Prema studiji banke KfW, udeo nemačkih proizvoda u uvozu EU pao je sa 19,7% 1999. na 16,7% prošle godine, dok je kineski porastao sa 2% na 8,4%.
Rastuća upotreba veštačke inteligencije dodatno preti radnim mestima, čak i visokokvalifikovanim, poput inženjera i programera. Ipak, Nales ističe da AI istovremeno stvara nova radna mesta, te da bi ukupno mogla dovesti do neto povećanja zaposlenosti. U slučaju oporavka potražnje, najviše koristi imaće visokokvalifikovani radnici.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Duboka kriza na nemačkom tržištu rada nije samo ciklična slabost, već odraz dugogodišnjih strukturnih propusta – prevelike zavisnosti od izvoza, sporo prilagođavanje zelenoj tranziciji i konkurenciji iz Azije uz preteranu birokratiju koja guši preduzetništvo. Dok država pokušava da stimuliše rast dugom, pravi lek leži u reformama koje će vratiti konkurentnost – smanjenju poreza, olakšavanju investicija i boljem usklađivanju obrazovanja sa potrebama tržišta. Za nas na Balkanu, ovo je podsetnik, Nemačka ostaje ključni partner, ali njena slabost može se preliti i na region kroz manji izvoz i migracije radne snage.
Piše: Nina Stojanović
