U skromnim uslovima, u prostoriji u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je utočište pronašla redakcija lista „Jedinstvo“, danas je obeležena 81. godišnjica rada i postojanja ovog najstarijeg i jedinog srpskog glasila na Kosovu i Metohiji. Redakcija je pre godinu dana iseljena iz prostorija u kojima je radila 20 godina, nakon što je iz Prištine proterana 1999. godine. Skromnu svečanost uveličao je pomoćnik ministra informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije Dragan Traparić.
„Čestitam svim urednicima, čestitam urednici Radi Komazec na neizmernoj i velikoj borbi, kao i svim novinarima i saradnicima lista ‘Jedinstvo’ koji se bore i koji pišu istinu sa teritorije Kosova i Metohije. Republika Srbija će uvek biti uz vas, kao što i jeste. Za ‘Panoramu Jedinstvo’ uvek izdvajamo sredstva. To što se list zove ‘Jedinstvo’ – to je jedina reč koja može da nas vodi dalje u budućnost. To je jedini način kako možemo opstati, kako se možemo izboriti i kako možemo ići dalje, da ova naša prelepa južna pokrajina Kosovo i Metohija uvek bude naša. Živela Srbija“, kazao je Traparić.
Direktorka Novinsko-izdavačke kuće „Panorama–Jedinstvo“ Rada Komazec ukratko je podsetila na istorijat ovog lista i iskušenja kroz koja je „Jedinstvo“ prolazilo i kroz koja i dalje prolazi, ali je, kako je naglasila, uvek bilo i ostalo uz svoj narod na Kosovu i Metohiji. Kazala je da se „Jedinstvo“ danas nalazi u maloj sobici, kao i daleke 1944. godine, kada je osnovano.
„U štampariji Jovana Kostića u Prištini, grupa antifašista koja je sklapala prvi broj lista ‘Jedinstvo’ nije ni slutila da gradi istoriju i da stvara novinu koja, sa današnjim danom, opisuje 81 godinu pulsiranja života i svih događaja na Kosovu i Metohiji“, istakla je Komazec.
Ona je ukazala da je „Jedinstvu“ predodređen slobodarski duh i stalna borba za opstanak, kao i narodu kome služi – narodu koji je u stalnoj borbi da opstane u svojim domovima, na svojim ognjištima, na svojoj vekovnoj zemlji, na našem Kosovu i Metohiji.
„Tokom decenija, list ‘Jedinstvo’ bio je ne samo novina već i kulturni centar južne srpske pokrajine. Na njegovim stranicama prvo se progovorilo o torturi nad srpskim narodom, kada su drugi ćutali, još sedamdesetih godina prošlog veka. ‘Jedinstvo’ je bilo kulturni centar pokrajine, jer bezmalo nema nijednog književnika, novinara i uopšte kulturnog poslenika koji nije prošao kroz ‘Jedinstvo’. A ‘Jedinstvo’ nije brojalo krvna zrnca, već je zajedno s njim nastala, na neki način, renesansa kulture – ne samo srpske, već i albanske i turske“, podsetila je Komazec.
Dodala je da je pritisak bio strašan, posebno u seoskim sredinama, a da se po hrabrosti posebno isticao novinar „Jedinstva“ Mirko Čupić, po kome je ustanovljena nagrada koja se svake godine dodeljuje novinarima za novinarsku hrabrost i istraživačko novinarstvo.
Pogled redakcije portala Vesti Online
„Posle 1999. gubila se glava za srpsku reč. Bilo je stalnih kidnapovanja i ubistava. Oni su nosili pomoć srpskom narodu – lekove, hranu i sve ostale potrepštine“, opisala je požrtvovanost novinara „Jedinstva“ direktorka Komazec, podsetivši da su im u novembru 1999. godine čelnici KFOR-a naložili da napuste Prištinu, gde je ostala celokupna dokumentacija, knjige iz bogate izdavačke produkcije „Jedinstva“, fotodokumentacija i druga građa.
Piše: Siniša Kostić
