U Srbiji i mnogim zemljama širom sveta, danas se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
To je dan kada su sile Antante 1918. potpisale primirje sa Nemačkom u železničkom vagonu u Kompijenu u Francuskoj.
Time je okončan rat koji je imao razorne posledice za čitavu Evropu, a Srbiji odneo između 1.100.000 i 1.300.000 života, što je činilo gotovo trećinu srpskog stanovništva.
Istoričari se slažu da je datum koji je označio završetak Velikog rata, koji je po zvaničnim procenao odneo 15 miliona ljudskih života, a za Srbiju, koju je po broju poginulih srazmerno broju stanovnika stavio na prvo mesto, to je jedan od najvažnijih datuma u istoriji.
Istoričar Momčilo Pavlović za Tanjug ističe da je potpisivanjem primirja 11. dana, 11. meseca u 11 časova 1918. godine stalo ratno ludilo, a da je Srbija, koja je bila na pobedničkoj strani, bila hvaljena i slavljena od saveznica i pobednica u Velikom ratu.
„Ratni bes je umukao, ostali su rasejani grobovi, invalidi, probuđene su velike nade, veliki su se nagodili i regulisali ugovorima svoje odnose i granice“, kaže Pavlović.
Prema njegovim rečima, Srbija i srpski narod, vojska, kralj i regent imali su veliko poštovanje u čitavom svetu, posebno u evropskim zemljama, od kojih je prednjačila Francuska, a srpskom narodu su priznate i žrtve i stradanja i slava.
„Srbija je saveznik, oslobodilac, a ne partner u oslobođenju. Srbija je tada bila zemlja misije. Pri tom, naši saveznici tada nisu bili naši gospodari“, napominje istoričar.
Podseća da su u francuskom parlamentu, u kome je pročitan Ugovor o primirju, pohvale Srbiji izrekli predsednik parlamenta Pol Dešanel, ministar inostranih dela Žan-Mari Pison i maršal Franše d’ Epere.
Pavlović navodi da su na ovim prostorima srpska vojska, regent i politička elita tokom Velikog rata stvarali istoriju donoseći
Pobednička Srbija je, dodaje on, prevela te provincije u zemlje pobednice, tako da nisu osetile posledice poraza monarhije, a oficiri i vojnici – dojučerašnji neprijatelji, postali su, kaže, braća, dok su mnogi inkorporirani u vojsku nove zajedničke države.
„Srbija je stvarala istoriju, koja je hvaljena i priznata i od saveznika i od onih koji su molili srpsku vojsku da oslobodi njihove gradove i sela, svečano ih dočekivali i ulicama i trgovima davali nazive srpskih oficira“, navodi Pavlović.
Istoričar smatra da su mnogi događaji, odnosno datumi, iz Prvog svetskog rata značajni za srpski narod i da ih treba dostojno obeležavati – od objave rata Austrougarske Srbiji, bitaka u prvoj godini rata, oslobođenja Beograda i proterivanja neprijatelja, do datuma odluke o povlačenju na obale Jadrana, iskrcavanja na Krfu, Kajmakčalanske bitke, oslobođenja Bitolja, Solunske ofanzive i oslobođenja Beograda 1918. godine.
Kako kaže, posebno treba obeležavati datume stradanja civila na prostoru okupirane Srbije od austrougarski okupacionih trupa, a naročito od bugarskih čiji su zločini kvalifikovani kao zverstva.
„Svi ti datumi, spomenici i sve žrtve čekaju dužno poštovanje i sećanje. Skup pojedinačnih sećanja, koja su slična stvoriće kolektivno sećanje i istorijsku svest jednog društva o sopstvenoj istoriji. Mi smo danas i ono što pamtimo. A bez pamćenja i sećanja, nema ni identiteta, ni budućnosti“, zaključuje Pavlović.
I Stanislav Sretenović, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, ocenjuje da je Dan primirja u Prvom svetskom ratu od izuzetne važnosti za čitavu srpsku istoriju.
„Jedan od najvažnijih datuma za istoriju Srba svakako je 11. novembar, koji predstavlja uspostavljanje mira u celoj Evropi i to je za Srbe posebno bilo značcajno, jer uspostavljanjem mira rane su mogle da se leče i Srbi su mogli da se okrenu prosperitetu i razvoju“, istakao je Sretenović.
Primirje je potpisano u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u šumi Kompjenj u Francuskoj, a nakon toga pregovori o uslovima mira su nastavljeni, a potom i dogovoreni, ali tek Versajskim mirom 28. juna 1919. godine, čime je Prvi svetski rat i zvaniÄčno okončan.
Dokument koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš, u osnovi je predviđao prekid neprijateljstva, povlačenje nemaÄčkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemaÄčkih ratnih brodova i podmornica, kao i postupanje tokom primirja.
Broj žrtava u Prvom svetskom ratu je prema istorijskim podacima premašio 15 miliona ljudi, od kojih je oko devet miliona vojnih zrtava, dok je 22 miliona ranjenih.
Nijedan rat pre toga nije tako promenio sliku Evrope. Nakon rata nestala su četiri carstva – Nemačko, Austrougarsko, Osmansko i Rusko.
Mnogi istoričari se slažu da je ključni događaj za okončanje Velikog rata bio proboj Solunskog fronta, u kojem je uloga srpske vojske bila od ogromnog značaja.
Ona je uz pomoć francuske vojske probila front, nakon čega su glavnokomandujući nemačke vojske i vojske centralnih sila, Hindenburg i Ludendorf zatražili potpisivanje primirja.
Najpre su Srbi iz Trojnog saveza izbacili Bugarsku, a zatim su direktno ugrozili položaj Austrougarske i to je bio jasan znak za Nemačku da mora da potpiše primirje.
U Srbiji, Dan primirja u Prvom svetskom ratu je zvanično prvi put obeležen 2012. godine i praznuje se kao neradan, dok će pojedine ustanove i objekti imati izmenjeno radno vreme.
Dan primirja će se obeležiti uz brojne državne i vojne počasti.
Kao glavni motiv za amblem Dana primirja koristi se cvet Natalijine ramonde, za koji se vezuju tle na kome su se dešavale prelomne bitke u samoj završnici rata, i reč je o vrsti koja ima neverovatnu sposobnost da se oporavi potpuno, nakon što se osuši, zbog čega je dobio naziv i „cvet feniks“.
U takvom značenju iskazana je simbolika „ponovnog rađanja“ Srbije, nakon teške borbe u Velikom ratu.
Natalijina ramonda je ponela naziv po kraljici Nataliji Obrenović, zahvaljujući dvorskom lekaru Savu Petroviću, koji je bio u službi porodici Obrenović, a koji je otkrio da na Balkanu postoji još jedna vrsta ramonde, u nešto izmenjenijem obliku od one koju je deset godina ranije pronašao Josif Pančić.
Amblem se sastoji od jednog ljubičastog cveta sa pet latica i dve zelene trake koje podsećaju na lentu slavne albanske spomenice, koji prikazuje nacionalno stradanje tokom povlačenja kroz Albaniju.
