– E, takav SPS ne može da trpi borbu za funkcije, nego samo, i isključivo, borbu za razne modalitete i načine za ostvarivanje tog cilja. Dakle, hoću da se bore u SPS politike, a ne političari. Hoću principe, hoću ideje, hoću kreaciju, hoću svežinu, i samo oni koji to budu imali mogu da računaju da ću ih podržati. Hoću, jednom rečju, promene. Zato što su promene – život, a sve ostalo je, puko nestajanje – rekao je Dačić komentarišuću bitku partijskih kolega za potpredsedničku funkciju u SPS.
– Svaki član SPS ima obavezu da prati i sprovodi politiku za koju se stranka odlučila. I da oni, kojima se to ne sviđa, mogu mirno da odu iz stranke. I to se odnosi na sve, pa i na Branka Ružića – naglasio je Dačić.
U svojevrsnoj ispovesti o SPS, ali i njenim ključnim potezima u protekle 24 godine, dakle od njegovog ulaska u tu partiju do danas, Dačić je konstatovao da se stranka mnogo promenila.
– Vučić i Nikolić se jesu promenili, i imaju pravo time da se hvale. Baš kao i mi u SPS. Nismo isti, čak ni blizu one stranke čiji je predsednik bio protiv posmatračke misije OEBS u Srbiji. I mislim da je došlo vreme da, svi zajedno, priznamo koliko je to važno. Nepromenljivost je neodrživa. U svakom slučaju, pa i u slučaju SPS. Mi smo toga svesni, za razliku od onih koji su svesni da im se mi ne sviđamo, i koji, uživajući u tom osećaju, koji im valjda daje osećaj posebnosti, i ne menjajući se – propadaju – rekao je Dačić, koji je govorio i o prvom susretu sa Slobodanom Miloševićem i njegovoj politici.
– Nisam se ja odrekao Miloševića. Vreme ga se odreklo. I najveći deo Srbije. Srbija više nije htela to što je on predstavljao. I znate, ja sam samo bio pred prostim izborom – da li da dopustim da emocija, koju jesmo svi osećali prema lideru i Srbije i stranke, sve nas odvede, zajedno s njim, u istoriju, ili da prednost dam raciju i promeni, i na taj način sačuvam SPS, i kao partiju i kao ideju, i pružim joj budućnost. On to više, jednostavno, nije mogao. I mislim da je toga bio svestan – naveo je Dačić.
Dačić se u intervjuu za Nedeljnik osvrnuo na savezništva socijalsita s Vojislavom Koštunicom, Borisom Tadićem, Aleksandrom Vučićem, te govorio o tome kako se da li je SPS samo dekor u ovoj vladi Dačić je govorio i o tome da li ga neko ruši u stranci:
– Nisam, nikada, optuživao ljude u SPS ni za pokušaj rušenja, ni za povlačenje konaca, niti sam se brinuo zbog mogućeg prevrata, ili puča u SPS. Mi smo stranka koja se, za ovih četvrt veka, nije cepala, nije skidala glave svojim liderima, niti je bila podeljena na način na koji su se delile druge partije u Srbiji. Solidnost i stabilnost. To je SPS. Ali, istovremeno, to je i živa košnica ideja, predloga i politika, a ja sam, možda i nažalost, često u poziciji da moram da sve u SPS pozovem na poštovanje određenog reda. I samo to i radim, ništa drugo. Red mora da postoji. Svuda, pa i u stranci.
Lider SPS je otkrio da je počeo da razmišlja o svom nasledniku u stranci.
– Kada vodite neku stranku morate da prihvatite činjenicu da vaš posao nije samo vaša, lična, dobrobit, nego i dobrobit stranke, a u krajnjoj liniji, i društva koje želite, kao stranka, da predvodite. I naravno, da vam je, ako je to već tako, obaveza da razmišljate i o tom danu posle. Niko nije bio večno vođa. Mnogi su imali tu nameru, želju, ali nikome nije uspelo. I ja sam samo lider SPS u određenom periodu. Liderstvo je, naprosto, posao na određeno vreme. I treba nešto da postoji i posle toga. Naročito za one koji ostanu kada vi odete. Ja to znam, veoma dobro. I jeste da su posle mog mandata nastupile poplave, ali nisam ja slavodobitno rekao – posle mene potop. Pokušao sam da pomognem Vučiću, kakav bi i trebalo da bude red. Isto važi i za SPS. Neko mora da ga vodi posle mene. I moj posao je da tog nekog prepoznam, i pomognem mu. On mora da bude bolji od mene, i moj najveći uspeh će svakako biti ako i sam učestvujem u njegovom stvaranju. I zato na tome i radim.
Dačić je konstatovao da isti oni koji su napadali njega kao premijera – danas napadaju Aleksandra Vučića.
– Mnogima je bilo važnije da ja ne budem premijer, od onoga što sam, suštinski radio. Tako je i danas. Vučić, kojeg je ta javnost htela za premijera, danas smeta, baš toj javnosti. Sada bi hteli nekog drugog. Šta radi, uopšte im nije važno. Pri svemu tome, nas dvojica, evo već više od dve godine, izuzetno sarađujemo, i, bez obzira na to što smo promenili pozicije, ni jednog trenutka nismo promenili cilj. Mislim da mogu čak i da se pohvalim, jer sam jedan od retkih političara, koga je ta sumanuta narcisoidnost, zaobišla. Važniji mi je posao koji treba da bude urađen. Zbog toga, na kraju, i podržavam Vučića. Uostalom, i on je mene, dok sam bio premijer.
Šef SPS je govorio i o pokušaju njegove kriminalizacije, te da li žali što je prihvatio da bude ministar policije pošto su afere koje su vezuju za njegovo ime iz perioda dok je bio na toj funkciji.
– U politici nemaš šta da žališ zbog ovoga, ili onoga. U politici sam biraš, i sam snosiš posledice. Sve što mi se dogodilo, doživljavam kao posledicu činjenice da sam, iskreno, krenuo u posao ozbiljnih promena u srpskoj politici i u srpskom društvu. I Vučić je tu apsolutno u pravu – ovde se takvi pokušaji teško praštaju. Previše je onih kojima je i te kako udobno u toj svojoj, i društvenoj, nepromenljivosti, da bi vas pustili tek tako. Upravo zato, mislim da od Đinđića, na ovamo, nije bilo vlasti kojoj se toliko afera prišivalo. To samo, ako me pitate, znači da radimo važan i dobar posao. I zato i ne žalim.
