Ministar bez portfelja zadužen za dijasporu Đorđe Milićević založio se za donošenje novog zakona o dijaspori i Srbima u regionu čiji bi cilj, kako objašnjava za „Vesti“, bio nastavak jačanja veze sa maticom, zasnovan na međusobnoj komunikaciji, razumevanju i saradnji.
– S obzirom na to da je Zakon o Srbiji u regionu usvojen 2009. godine, i da je od trenutka usvajanja prošlo 13 godina, smatram da je taj zakon anahron i da ga treba prilagoditi sadašnjem vremenu. Naravno da ću o tome svakako razgovarati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić kako bismo pokrenuli inicijativu i jednu široku javnu raspravu u kojoj bi učestvovale sve krovne organizacije srpskih Udruženja u dijaspori – objasnio je Milićević.
Strategija razvoja
Rekli ste i da treba doneti strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i odnosa Srba u regionu i matične države. Na čemu bi se ta strategija bazirala?
– Suština strategije upravo treba da bude kako i na koji način zajedničkim radom možemo da učinimo mnogo toga za naš narod i našu zemlju, i da u svakom trenutku možemo sagledati i čuti potrebe dijaspore, ali i da dijaspora sagleda potrebe matice. Upravo su to ti dvosmerni kanali komunikacije o kojima govorimo.
Postoji li mogućnost da se ponovo osnuje Ministarstvo za dijasporu?
– Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i premijerka su osnivanjem ministarstva bez portfelja zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom jasno pokazali svoj stav o važnosti ove oblasti. Na nama je da odgovornimo ozbiljnim, kontinuiranim radom, zajedno s našim radom van države Srbije i potvrdimo opravdanost ovog resora na osnovu rezultata koje ćemo u ovom mandatu ostvariti.
Da li se razmišlja o posebnom popisu celokupne srpske dijaspore, odnosno svih onih koji se osećaju kao Srbi, bez obzira da li su npr. četvrto koleno iseljenika, ili imaju samo državljanstvo druge države?
– To je višeslojan proces koji zahteva različite faze u realizaciji i mnogo vremena i logistike. Svakako da o tome razmišljamo i radimo na izradi platforme koja bi mogla da obuhvati toliko veliki uzorak obzirom da se radi o višemilionskoj populaciji koja je, kao što i sami znate, nekoliko kolena, tj. generacija izvan matice. Za sada radimo na popisu naših udruženja i na dopuni postojećih popisa iz ranijih perioda, a sve u saradnji s Ministarstvom spoljnih poslova. Naš softver na kojem radimo moći će da pruži što realniji prikaz postojećeg brojnog stanja Srba u rasejanju.
Povratak u domovinu
Kakvi su Vaši utisci iz susreta sa dijasporom, odnosno da li su naši ljudi spremni da ulažu u maticu?
– Moj utisak je da je povećan stepen poverenja u maticu, pre svega zahvaljujući reformi, države i vođenjem odgovorne i stabilne politike predsednika države i predsednice Vlade koji su podigli ugled Srbije, ne samo u dijaspori već i u čitavom svetu. Srbija je danas zemlja poslovnih šansi u kojoj ima mesta za sve. Verujte mi da naš narod to prepoznaje.
Da li se naši ljudi u rasejanju raspituju o mogućnostima za život i rad u slučaju povratka u Srbiju?
– Naravno da se raspituju. Povod je sve ono o čemu svo prethodno govorili, a to je jačanje međunarodnog uticaja Srbije. Raspituju se, ne samo mladi, nego i starije generacije koje vide svoju budućnost u Srbiji.
Problemi u tuđini
Šta su Vam naši ljudi u rasejanju istakli kao probleme s kojima se sreću u zemljama u kojim žive?
– Što naš narod kaže: Milion ljudi, milion ćudi. Svako ima svoju muku, ali svako i svoju specifičnu situaciju. To su individualne i kolektivne, i različite situacije u skladu s različitim političkim sistemima, istorijskim prilikama, odnosima i kulturama zemalja u kojima žive. To su uglavnom nerešene penzije, nostrifikacija diploma, pitanja manjinskog statusa, dvojnog državljanstva, često i pitanja pravno-imovinske prirode i još neka.
Rad institucija
Imaju li primedbe na rad nekih državnih ustanova ili lokalnih samouprava u Srbiji kada treba da dođu do nekih dokumenata i ako imaju, o kojim je primedbama reč?
-Ne mogu reći da su to primedbe već više ukazivanje na probleme s kojima se suočavaju, a te primedbe se pretežno odnose na probleme oko informisanja za poreske obaveze, dobijanje izvoda iz matične knjige rođenih i sva druga dokumenta jer sistem e-uprave nije bio dostupan u inostranstvu. Vlada je otklonila taj problem, pa je od 1. februara ove godine e-uprava dostupna našim ljudima i van Srbije. To je još jedan način koji pokazuje da imamo ravnopravni odnos prema našim ljudima i u zemlji i u inostranstvu.
Uživali u Beogradu
Deca članovi folklorne grupe Srbija pri hramu Svetog Save u Hanoveru posetila su Beograd i učestvovala u kulturno-obrazovnom kampu za folklor Beokamp 2023 sa vršnjacima iz Srbije, Republike Srpske i Makedonije. Mališani iz Hanovera su prvog dana boravka u Beogradu prošetala Kalemegdanom, uživali u pogledu na ušće Save u Dunav, fotografisali se kraj spomenika se ispred Pobedniku. Mlade folkloraše iz Nemačke posetio je ministar Đorđe Milićević. On je izrazio zahvalnost deci što čuvaju korene i održavaju tradiciju srpskog naroda u tuđini. Deca su ministru govorila o problemima koji ih tište, a to su nedostatak narodnih nošnji i teškoće u pronalaženje adekvatnih koreografija za igru. Mališani su od ministra dobili na poklon korpu jabuka kao simbol zdravlja i mladosti. Posle susreta sa ministrom deca su prisustvala predavanjima na kojima su učila pesme i igre iz okoline Kosmaja, tipičnu ritmiku za taj kraj. Imali su priliku da čuju nešto više o nošnjama koje se koriste u folkloru i da se upoznaju sa starim predmetima koje su koristili naši preci. Decu je posebno oduševilo predavanje o sviranju tapana, starog drvenog instrumenta za ritam. Posebno će pamtiti i izlet na Avalu na koju su išli autobusom i pesmom su ulepšali putovanje. U autobusu su se družili sa decom iz šabačkog Prnjavora. Posle prisustva na koncertu narodnih pesama i igara u Rakovici i posete Hramu Svetog Save na Vračaru usledio je povratak za Hanover i obećanje da će sledeće godine ponovo prisutvovati ovom kampu. Luka Bešović i Ana Marija Trivić kažu da im mnogo znači ovo putovanje i druženje s vršnjacima iz celog regiona. Posebno im je drago što su imali uvid u narodne igre i stare predmete iz srpske baštine. A uživali su i u kulinarski specijalitetima u otadžbini!
Veliko iskustvo
Učiteljice Nataša Macanović i Jelena Srbinovski su vrlo ponosne na svoje učenike i hvale odlično vladanje omladine koja se dobro zabavljala, ali ni u jednom trenutku nije prešla granice. Kažu da je ovaj kamp deci doneo mnogo znanja i veliko životno iskustvo. Deca su stekla prijateljstva širom regiona i jedva čekaju sledeću godinu da opet uživo vide drugarice i drugove.
Selo iz kojeg mladi ne odlaze
Iz sela pored Južne Morave mladi ljudi se ne iseljavaju. Ostaju na svojim imanjima i svoju perspektivu vide u poljoprivredi. Dalibor Stanković iz Velike Biljanice kod Leskovca mogao je da bira gde će živeti, ali je ostao na selu, bavi se voćarstvom i sa svojom porodicom uživa u kulinarskim specijalitetima koje sam sprema. Najvažnije je, kako kaže, da njegova ćerkica odrasta u zdravoj sredini. Mogao je da živi u Parizu i u drugim velikim evropskim gradovima, u Beogradu ili Leskovcu, ali je Daliboru Stankoviću lepše u njegovoj Velikoj Biljanici kod Leskovca. Ostao je na svom imanju. Uživa sa ćerkicom obilazeći višnjike.
– Proširili smo voćnjak za još 50 ari, nadamo da to ide do četiri-pet hektara, ali ćemo to lagano – kaže Dalibor. Ima podršku svojih roditelja. Oni su već u godinama na selu, uvek ima puno posla.
– Želja je mnogo, godina malo više, ali kad imaš volju, imaš želju, a onda ti je život malo lepši – rekao je Radisav Stanković.
