Skoro svakodnevno iz dalekog sveta, posredstvom „Vesti“, humanitarne organizacije Ljudske sudbine, bankarskim transferima, običnim pošiljkama i na razne druge načine stiže pomoć dobrih ljudi starima, bolesnima, usamljenima, siromašnima, nemoćnima i dobrim đacima pešacima u Raškoj oblasti, na Kosovu i Metohiji i severu Crne Gore.
Vredne donacije uglavanom šalju dobrotvori poreklom iz ovih krajeva, a spas od bede svakodnevno očekuje i dobija više od stotinu stalnih i oko tri stotine povremenih štićenika našeg Humanitrnog mosta. Najviše ih je sa Rogozne, Golije i Peštera, gde su beda, muka i sirotinja najveći.
Promena na bolje
I najnovija donacija, pristigla od naše čitateljke i dobrotvorke Zdravke Dabić iz Sidneja ( i u februaru slala pomoć u ovaj kraj) stiže u planinsku zabit na Goliji. Njenih 200 dolara puno će značiti porodici Ratković iz sela Brezovica koja jedva opstaje u bolesti, sirotinji i bespuću, daleko od asfalta i grada. Starina Dušan je bolestan i nepokretan, njegova supruga Borika je takođe u postelji, sin Zvonko vidi samo 40 odsto i snaha Danijela je bolesna. Deca Nikolina i Nikola, siromašni đaci pešaci, sve do nedavno dok nisu stigle prve donacije naših čitalaca, nisu imali ni za đački obrok.
– Zahvaljujući „Vestima“ i humanitarcu Hidu Muratoviću, dobri ljudi nam šalju pomoć. Dobili smo namirnice, lekove, obuću i odeću, stigla nam je i koza, a uskoro nam stiže i krava. Uz ljudsku dobrotu uskoro ćemo, blizu asfaltnog puta Novi Pazar – Vranovina, započeti kuću, naš život se menja nabolje – priča Zvonko Ratković.
On navodi da će donaciju iz Sidneja potrošiti za utopljavanje svojih đaka i kupovinu goriva za prevoz terenskim vozilom do udaljene škole u Vranovini.
– Hvala beskrajno gospođi Zdravki, bog neka je čuva i nagradi. Želimo joj dobro zdravlje i svaku sreću u životu – poručuje ovaj siromašni gorštak sa Golije.
I dalje u brvnari
Iz Nemačke je, uz 300 evra, stiglo i pismo donatora, bake Nade iz Berlina, koja nas je zamolila da obradujemo dve siromašne porodice sa više đaka pešaka. Odlučili smo da prvih 150 evra dobiju i đaci pešaci iz porodice Svetlane i Darka Jelića, žitelja zabitog pešterskog sela Janturine, „izgubljenog“ na samoj granici Srbije i Crne Gore. Donacija iz Berlina puno znači siromašnim supružnicima Darku i Svetlani koji na Pešteru, „srpskom Sibiru“, jedva odgajaju sedmoro dece. Mada su im naši čitaoci i drugi dobri ljudi svojevremeno izgradili novu kuću, oni još žive u staroj brvanari bez vode i struje, jer nemaju novca za useljenje, a Mićo, Miloš, Marko, Marjan, Marija, Marijana i Milica rastu i svoje domaće zadatke pišu uz svetlo sveće i petrolejke, a do škole pešače po desetak kilometara.
– Nadali smo se da će nam nova kuća iz korena promeniti život, na žalost, prošle su tri godine, a mi se i dalje patimo, jer nemamo novca za šporet, kaučeve, sto, stolice i sve što je potrebno jednom domaćinstvu. Najteže je deci, još ne znaju šta je kompjuter i crtani film – priča Svetlana Jelić.
Sa „Vestima“ dve decenije
– Svaka pomoć zlata nam je vredna. Imamo nešto stoke i, hvala bogu, nismo gladni, ali za školovanje dece i poboljšanje uslova njihovog života i učenja – nemamo. Ako prodamo stoku nećemo imati od čega da se prehranimo. Hvala puno dobrotvorki iz Nemačke, bog neka je čuva. Njenu donaciju potrošićemo za knjige i utopljavanje naših đaka pešaka. Svevišnjeg i dobre ljude molimo da nam pomognu da se uselimo u naš novi dom – naglašava Svetlana i podseća da su čitaoci „Vesti“ uz njenu porodicu duže od dve decenije.
Za knjige i đački dom
Nikoli Matkoviću iz sela Joše na Goliji dodeljeno je drugih 150 evra od baka Nade. Siromašni Nikola ima samo bolesnog oca Milovana, za godinu dana izgubio je majku, babu i dedu. Dugo je morao sam da muze kravu, peče hleb, sprema ručak, pere sudove i kilometrima, po kiši i snegu, pešači do škole u udaljenom selu Šaronje. Sada je učenik četvrtog (završnog) razreda srednje mašinske škole u Kragujevcu, do diplome mu je ostalo još samo pola godine.
– Kada samo bili gladni, bez igde ičega i na ivici provalije, spasli su nas dobri ljudi. Najpre su nas prehranili i utoplili, a potom nam i sagradili kuću u našem Jošu na Goliji, ne bih mogao da se školujem da nije bilo čitalaca „Vesti“. Slali su mi za knjige, autobus, topli obrok i đački dom, hvala im beskrajno. I ovu donaciju, dobrotvorke iz Berlina potrošiću za školovanje, kupiću nešto od knjiga i školskog pribora i izmiriti dug za stanovanje u đačkom domu. Hvala joj beskrajno, želim joj svu sreću u životu, dobro zdravlje celoj njenoj porodici i puno radosti – poručuje Nikola i naglašva da jedva čeka da završi školu i ponovo bude uz svog bolesnog oca Milovana.
