Verovatno smo svi kada smo bili malo se nekom vašaru vrteli na ringišpilu ? Ali da li ste se nekada zapitali kako je nastao ringišpil i odakle potiče njen naziv?
U narednim redovim teksta saznaćete kako je nastao ringišil i odakle mu ime:
Prema tvrdnjama jednog muzeja, reč ringišpil znači „mali rat“ – po vežbi koja se odigravala među arapskim i turskim vojnicima u 12. veku.
Iako je igra izgledala blesavo, ona je ipak bila ozbiljna vežba u jahačkim veštinama: jahači bi se dobacivali glinenim loptama napunjenim parfemom, a jahač koji ne uspe da uhvati kuglu osećao bi se na parfem sve dok ne bi dobio priliku da se okupa.
Ova igra je, zajedno sa krstašima, stigla u Evropu. U Francusku je stigla krajem 15. veka i tamo je pretvorena u raskošnu konjaničku igru u kojoj je glavni cilj takmičara bio da sa svojih galopirajućih konjâ kopljem uhvate prsten koji je visio između dva stuba.
Italijanska i španska reč za „mali rat“ je „carosella“ i „garosello“, da bi je i Francuzi preuzeli kao „carousel“.
Francuzi su takođe unapredili ovu vrstu treninga tako što su osmislili napravu pomoću koje bi se učesnici pripremali za razna takmičenja, a ona je direktni potomak ringišpila kakvog danas poznajemo.
Kako bi se pripremili za takmičenja, napravljena je sprava koja se sastojala od drvenih konjića bez nogu koji su prečkama bili spojeni za centralnu gredu koja se vrtela. Nju su ponekad okretali ljudi, nekad konji, a nekad i mule, a jahači bi bili na drvenim konjićima, razvijajući veštine poput borbe kopljima.
Tek oko 1680. napravljena je sprava sa beznogim drvenim konjima povezanim sa stubom u sredini. Stub, a samim tim i beznogi konji, je okretan uz pomoć konja, mule ili sluge. Uvidevši da je sprava postala popularna zabava plemstva, a posebno dece i dama, lokalni proizvođači su počeli da proizvode prve vrteške.
Prve ringišpile su pokretali ljudi, što bi značilo da čovek okreće čitavu strukturu koristeći samo polugu ili konopac, a neki su se oslanjali i na životinjsku snagu. Ono što je bilo rizično jeste da na samom početku konjići nisu bili pričvršćeni za osnovu, pa se događalo da jahači ispadnu iz sedišta.
Kako se ringišpil razvijao, neko vreme se koristio i bicikl za pokretanje ove naprave. Ringišpil kakav danas poznajemo napravljen je tek 1861. godine, a njegov izumitelj, Englez Tomas Bredšou, te godine ga je samo predstavio, a lansirao ga je 1863. godine.
Kritika na njegov izum bila je oštra: „Vrteška je ogromnih proporcija i pokreće je parna mašina koja se tako naglo okreće da je pravo čudo kako smeli jahači ne izleću iz nje kao iz topa”.
Godine 1870, američki proizvođač nemačkog porekla Gustav Dencel (nem. Gustav Dentzel) je proizveo prvu vrtešku koja je pokretana energijom parne mašine. Engleski proizvođač Robert Tidman (engl. Robert Tidman) je nekoliko godina kasnije proizveo prvu vrtešku čija su se sedišta kretala gore-dole, oponašajući galop konja.
Zlatno doba ringišpila počelo je tek njegovim dolaskom u Ameriku. Američki ringišpili su bili mnogo veći od evropskih, a drveni delovi mnogo detaljniji. Takođe, dodate su im razne životinje i mitska bića, mogućnost da se kreću gore-dole, kao i u krug.
Verujemo da niste očekivali ovakvu priču i da vas je iznenadilo značenje same reči. I nas je! Bilo kako bilo, drago nam je da je „mali rat“ pretvoren u nešto zabavno!
