Osmeh Lionela Mesija bio je melanholičan kada je odgovarao na pitanja novinara posle poraza Argentine od Čilea u finalu Kopa Amerike 2016. godine.
– To je to od mene, završio sam sa reprezentacijom. Kao što rekoh ranije, izgubili smo četiri finala i očigledno mi nije suđeno – potišteno je izjavio Mesi.
Bolna grimasa videla se na licu Mesija tokom intervjua, kada je odmah posle poraza obelodanio odlazak u reprezentativnu penziju. Na pitanje da li je odluka konačna, odgovor je bio nejasan, ali je napomenuo da ga boli to što kao da je bilo suđeno da baš on promaši prvi penal u seriji u finalu Kopa Amerika.
Za fudbalera kome je bog podario zlatnu levicu, voljenog od strane miliona ljudi širom sveta, nekako je predodređeno da snažno veruje u sudbinu.
Sudbina je nešto čega se često setimo kada pričamo o Argentini. U viralnom klipu iz svlačionice tokom finala Kopa Amerika 2021. Mesi je govorio kako ne postoji slučajnost već samo sudbina i ono što je predodređeno za svakog.
– Bog je hteo da igramo u Brazilu, da bismo mogli da podignemo pehar na Marakani – strasno je rekao Mesi.
https://www.youtube.com/watch?v=fPNo844Crcw
Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. biće gotovo sigurno završna tačka na međunarodnoj sceni. Za Mesija je sada ili nikada, mada je tako bilo i na prethodna tri svetska prvenstva.
Sa Dijegom Maradonom kao selektorom 2010. godine izgledalo je kao da je zapisano u zvezde da Argentina ponovi uspeh iz 1986. godine. Međutim, realnost, i Nemačka u nokaut fazi, srušili su romansu u Južnoj Africi.
U Brazilu 2014. sve se idealno „namestilo“ na vrhuncu Mesijeve karijere. Na turnir je stigao kao četvorostruki osvajač „Zlatne lopte“ u poslednjih šest godina, uz podršku asova kao što su Kun Aguero, Iguain, Di Marija i Maskerano, takođe u jeku karijere.
Sastojaka za uspeh je bilo na pretek, ali je u finalu protiv Nemačke odigrana bledautakmica, i viđen poraz tima koji je u nokaut fazi postigao samo dva gola.
– Sada ili nikad, nema više. Moramo ovo da shvatimo kao naše poslednje Svetsko prvenstvo i da iskoristimo šansu koja nam se pruža – rekao je Mesi.
Ovo je izjava koja priliči selekciji Argentine danas, ali je u stvari izrečena uoči Svetskog prvenstva u Rusiji 2018. godine. „Gaučosi“ su tada stigli kao jedna od najstarijih ekipa na turniru, jedva su se kvalifikovali, a generalno užasno izdanje na Mundijalu krunisano je ispadanjem od Francuske u osmini finala.
Doha se u tim trenucima činila daleko od Kazanja u kome je Mesi tog popodneva posle eliminacije digao ruke od Mundijala. Katar nije sada ili nikada za Mesija na svetskim prvenstvima, to je dodatni scenario za film koji je trebalo da se završi još u Rusiji.
Teško je realno oceniti Mesijeve nastupe na svetskim prvenstvima.
Iako je bilo momenata genijalnosti – kao onaj pogodak protiv Irana u Brazilu u nadoknadi, ili asistencija za Di Mariju protiv Švajcarske u osmini finala, pa magični gol Nigeriji 2018 – Mesi još čeka na pogodak u nokaut fazi takmičenja.
Mesi je nekako i dalje simbol za klupskog igrača više nego reprezentativnog. Zatvorite oči i zamislite Lionela, i prva slika koja će vam se pojaviti je Mesi u dresu Barselone. Argentina je oduvek bila drugi delić u Mesijevoj ikonografiji.
Fotografije Mesija u plavo-belom dresu najčešće su obojene bolom. Ali je prošlogodišnji trijumf u Kopa Amerika bio retka svetla tačka, pobeda Argentine nad Brazilom imala je snažan kontekst, vratila je Mesiju veru u nacionalni tim.
I na kraju, možda fudbal duguje Mesiju „zlatnu boginju“ u istoj onoj meri kao što duguje Premijer ligu Stivenu Džerardu, Ligu šampiona Điđiju Bufonu ili „Zlatnu loptu“ Franku Riberiju.
Veličina nije uvek stvar perfekcije. Neosvajanje Svetskog prvenstva neće umanjiti Mesijevu fudbalsku veličinu. Ali bi osvajanje Mundijala u Kataru ove zime omalenog majstora iz Rozarija vinulo u fudbalsku večnost.
