Ukoliko poslanici u Skupštini Kosova usvoje Zakon o zaštiti vrednosti borbe OVK, to bi prema mnogim ocenama ugrozilo slobodu govora, rad Specijalnog suda u Hagu, ali bi moglo da dovede u situaciju da bude kažnjen svako ko, na primer, naglas pročita izveštaj Dika Marija o trgovini ljudskim organima, koji je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope.
Parlamentarna Skupštine Saveta Evrope usvojila je 16. decembra 2010. rezoluciju na osnovu izveštaja specijalnog izvestioca Dika Martija.
U Martijevom izveštaju navodi se da je povod za istraživanje bilo otkriće bivšeg tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte da su na Kosovu počinjeni ozbiljni zločini koji uključuju trgovinu ljudskim organima, a koji su ostali nekažnjeni i nisu ozbiljno istraživani.
Počinila ih je OVK nad ljudima srpske nacionalnosti koji su ostali na Kosovu na kraju oružanog sukoba a bili su zarobljeni, navodi Marti.
On u izveštaju piše da brojne različite i konkretne indikacije potvrđuju da su Srbi i kosovski Albanci bili zarobljeni na tajnim mestima koje kontroliše OVK na severu Albanije, i pre nego što su nestali, bili su nehumano tretirani.
Takođe, brojne indikacije potvrđuju, navodi se u izveštaju, da su u periodu odmah nakon oružanog konflikta, a pre nego što su međunarodne snage uspele da preuzmu kontrolu nad ovom oblašću, nekim zatvorenicima otklonjeni organi na klinici koja se nalazi na albanskoj teritoriji. Organi su ilegalno prodati u inostranstvu.
Parlamentarna skupština SE zahtevala je beskompromisnu borbu protiv počinilaca zločina, ističući da zločini počinjeni tokom nasilnog konflikta ne mogu zbog toga biti opravdani, niti ostati neistraženi.
Tražena je politička podrška sa najviših nivoa, kako bi se sprovela beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala, kao i da se omogući efikasan program zaštite svedoka. Pozivan je i Haški tribunal da sarađuje sa Euleksom tako što će im omogućiti uvid u informacije i dokaze.
Srpske vlasti su pozvane na tesnu saradnju sa Euleksom, posebno kada je u pitanju razmena informacija o zločinima počinjenim na Kosovu.
Parlamentarna skupština pozvala je albanske vlasti i administraciju Kosova da sarađuju sa Euleksom i srpskim vlastima, bez obira na poreklo osumnjičenih i žrtava.
U rezoluciji se dalje detaljno objašnjava situacija na Kosovu 1999. godine kada su se povukle srpske snage, a granica Kosova prema Albaniji ostala je skroz otvorena.
Marti opisuje da je vladao haos i da su se izbeglice kretale na sve strane – s Kosova ka Srbiji i Albaniji i iz Albanije na Kosovo. Marti ponavlja da je naizgled situacija bila čista: da su Srbi počinili stravične zločine, a da su Albanci bili žrtve, ali da osnovni principi pravde zahtevaju da se svi tretiraju na isti način. Radi očuvanja stabilnosti međunarodni činioci odlučili su da zažmure na ratne zločine OVK, dodaje Marti.
Objašnjava i da je „Žuta kuća“ koja se nalazi u selu Ribe, nedaleko od Burela na severu Albanije, samo jedan element ove istrage. Navodi da se poseta članova Unmika, Haškog tribunala i novinara Žutoj kući 2004. godine, ne može smatrati ispravnim forenzičarskim ispitivanjem, a da je ponašanje porodice koja je živela u kući izazvalo još već pažnju i pojačalo sumnje.
Ukoliko Skupština Kosova usvoji Zakon o zaštiti vrednosti borbe OVK, koja je prema Martijevim navodima, direktno odgovorna za ove zločine, da li će to značiti da niko više neće moći javno da govori o izveštaju o trgovini ljudskim organima Dika Martija, koji je šokirao ceo svet, a koji je usvojila i Parlamentarna skupština Saveta Evrope.
