Poziv SAD Prištini da smesti avganistanske izbeglice na teritoriji Kosova direktno je kršenje Rezolucije 1244 SB UN i Srbija mora na tome da insistira, smatraju analitičari, prenosi „Politika“.
Srbija ima razloga za brigu i oprez zbog odluka, pre svega kosovskih, ali i vlasti u Albaniji i Severnoj Makedoniji, da se odazovu pozivu SAD da prihvate, kako se kaže, privremeno zbrinjavanje avganistanskih izbeglica, jer to potencijalno predstavlja bezbednosni rizik i za našu zemlju, ali i za ceo region, smatraju analitičari.
Odmah po početku haosa u Avganistanu SAD su pozvale, između ostalih, Uzbekistan i Tadžikistan da prihvate avganistanske izbeglice, ljude koji su sarađivali s Amerikancima i njihovim saveznicima, ali su ove zemlje to kategorično odbile. Turska je reagovala najavom izgradnje zida kako bi zaustavila priliv izbeglica. Za razliku od njih, Priština, Tirana i Skoplje su, isto tako, brzo odgovorile prihvatanjem poziva.
Biće pojačanih pritisaka na Srbiju
Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da su Albanija i Severna Makedonija članice NATO-a i da je logično da prihvate poziv SAD, koje u tim zemljama imaju jak uticaj, a „šta tek reći za Kosovo, gde SAD imaju prevashodni uticaj“.
– Što se tiče dolaska Avganistanaca, radi se o ljudima koji nisu vezani za radikalni islamizam, koje zapadni centri moći, pre svega Vašington, pokušavaju da spasu jer su bili u službi njihovih interesa, a da li će oni, posle nekog vremena, otići u zapadne zemlje, drugo je pitanje. Važno je i kako će se ti ljudi ponašati. U svakom slučaju, ovo predstavlja jedan novi bezbednosni problem s kojim će zemlje u regionu morati da računaju, jer posle ovoga što se događa u Avganistanu možemo da očekujemo novi talas izbeglica – ističe Milivojević.
Istoričar i publicista Srđa Trifković smatra da neće biti velikog broja avganistanskih izbeglica, „jer talibani manje-više kontrolišu sve granične prelaze, uskoro će i aerodrom, a njima neće pasti na pamet da među izbeglice propuste možda i pripadnike snaga bezbednosti sada već bivšeg režima, prevodioce i pomoćno osoblje, koji su pomagali Amerikancima i njihovim saveznicima“.
– U suštini, prozapadnjaci u Avganistanu ostavljeni su na cedilu, manje-više kao i Vijetnamci u Sajgonu 1975. godine. Međutim, već sama izražena namera SAD da se raspolaže teritorijom Kosova kao sopstvenim feudom u suprotnosti je s Rezolucijom 1244 SB UN i sa principima međunarodnog prava – navodi on i dodaje:
– SAD su svojim postupkom dale Srbiji argument za kategorično odbijanje daljih pritisaka, jer očigledno je da se ne nudi ništa. Ovako spektakularan kolaps pozicije SAD u Avganistanu, koje su građene 20 godina, uključujući i investicije u infrastrukturu i avganistanske snage od 88 milijardi dolara, može samo da doprinese daljem urušavanju američkog kredibiliteta i čvršćoj argumentaciji za Vladu Srbije da apsolutno nikakve pritiske ne prihvata.
