Među brojnim i dugogodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta u Raškoj oblasti, na Kosovu i Metohiji i severu Crne Gore, najviše je nemoćnih i siromašnih staraca, posebno usamljenih i bolesnih baka koje bez pomoći naših čitalaca i drugih dobrih ljudi ne bi mogle da se prehrane, leče i prežive u bespuću Golije, Kopaonika, Peštera i Rogozne. Humana dijaspora pomaže im godinama: da na vreme obezbede ogrev, nabave najpotrebnije namirnice, kupe lekove, plate struju.
Da se ne smrzava
Zahvaljujući našim apelima i donacijama iz celog sveta, bar stotinu starih, bolesnih i nemoćnih ove zime se ne smrzava i ne gladuje, na žalost, ima i onih koji dugo nisu dobili nikakvu pomoć i koji su snegove i mrazeve dočekali potpuno nespremni, pa sada strepe kako će i da li će dočekati proleće.
Sa puno nevolja i briga suočavaju se ovih dana i usamljene i teško bolesne starice Radmila Tošić (81) iz zabitog Kuzmičeva na Goliji i Stanica Milojević (84) i Dobrinje na Pešteru. Obe su dugogodišnji štićenici našeg Humanitarnog mosta i već dugo „briga“ naših čitalaca iz celog sveta.
Baka Radmila živi u staroj i oronuloj kući oblepljenoj blatom, bez vode i kupatila. Ne gladuje, ali sama kaže da jedva opstaje, jer od prihoda ima samo socijalnu pomoć manju od 100 evra, kad plati struju i fiksni telefon, kupi lekove i izmiri dažbine državi za život joj obično ostane 20 do 30 evra, nekada ni toliko.
Osim što je godinama pritiskaju nemaština, bolest i udaljenost od grada i lekara, baku Radmilu „ubija“ i velika tuga, sudbina je htela da najpre izgubi supruga, pa sina Milorada, a potom i unuku Jelenu koji su joj bili oslonci u životu i nada u starosti. Sada je sama, a pomažu joj rođak Saša Tošić i komšija Miloš Lončarević, u pasivnom planinskom kraju, gde je mnogo starih i siromašnih, ni oni ne mogu mnogo.
Što mene bog ne uze, nego me ostavi, a uzme mi najdraže što sam imala – pita se plačući baka Radmila dok nam pokazuje poslednje zalihe drva i brašna.
– Živim dan po dan i molim se svevišnjem da me što pre pozove, težak je život u starosti, bolesti, samoći, nemaštini i bespuću, ne treba mnogo za jednu ostarelu dušu, samo da imam za hranu i lekove i da mi je toplo u kući, volela bih da imam kupatilo, da se više ne kupam u limenom koritu, da me noge služe i da ne padnem na postelju, ko će da me gleda – pita se starica.
Da olakša život
– Trudimo se da Radmili pomognemo koliko možemo, voleli bismo kad bi se javio još neki dobrotvor da joj olakša život, mnogo je muke i žalosti preturila preko glave, sada je nemoćna da sama bilo šta preduzme, daleko je proleće, trebaće joj puno za ogrev i lekove, bojim se čekaju je još teži dani, svaka pomoć dobrotvora bila bi joj zlata vredna
– priča Radmilin komšija Miloš Lončarević i naglašava da najveće nade polaže u čitaoce
„Vesti“ koji su baki već puno pomogli poslednjih godina.
Na desetine je i stotine starih i nemoćnih na Rogozni, Goliji, Pešteru i Kopaoniku o kojima niko ne brine, mnogi od njih nemaju ni zdravstvenu knjižicu, ni penziju, ni socijalu, neki su nepokretni, a neki lekara nisu posetili 10 ili 20 godina, uz pomoć „Vesti“ i dobrotvora iz dijaspore pokušavamo da im pomognemo, pomaću dobri ljudi, rade ono što bi država trebalo da radi, hvala im na humanosti i dobroti, bog će ih nagraditi – ističe humanitarac Hido Muratović, jedan od retkih koji su stalno uz ove napćene i skromne duše.
Jaka zima
Obično su to divni i teško bolesni ljudi, jednom nogom na onom svetu, svaka pomoć im je dragocena, skromni su i znaju da cene dobrotu, jedna od takvih je i baka Stanica Milojević iz Dobrinje kod Tutina, dugo nije dobila nikakvu pomoć, zima na Pešteru još nije pokazala zube, trebaće joj puno za ogrev, struju, brašno i lekove, svega joj je ponestalo, moramo joj pomoći – dodaje poznati humanitarac i naš saradnik.
Skupi lekovi
Mnogo mi znači povremena pomoć dobrotvora, ranije je stizalo po nekoliko donacija godišnje, prošle i ove godine samo po jedna, ali i to mi znači, pogotovu kad se istrošim za skupe lekove – žali se ova usamljena baka i nada se da će joj, nakon ovog apela, dobri ljudi pomoći da lakše preživi snegove i strašne pešterske mrazeve i na nogama dočeka proleće.
