Samo što je nova godina krenula, đaci Srpske škole “Vuk Stefanović Karadžić“ obeležili su slavu Sveti Sava.
Šarolikom priredbom u Kizborou, u nedelju 26. februara, razgalili su srca roditelja, baka i deka, i pobrojali brojne aplauze.
Dok njihovi vršnjaci u Srbiji, školsku slavu Sveti Sava obeležavaju 27. januara, učenici u Australiji su tada na zasluženom letnjem raspustu, pa ne čudi što su praznovali tek sada.
Prisutnim gostima se obratio otac Milorad Lončar, starešina hrama Sveti arhiđakon Stefan:
– Srbi u Australiji obeležavaju veliki praznik na sam dan, ali i tokom mesec dana. A, danas slavimo slavu naše škole na dan Svetog Simeona Mirotočivog, oca Rastka Nemanjića – Svetog Save – rekao je otac Lončar.
I ove godine, nakon liturgije, usledilo je sečenje slavskog kolača, a ovogodišnji domaćini slave, učenici Novak i Stefan Pavlović sa roditeljima, predali su organizaciju slave domaćinima za sledeću godinu, sestrama Miljanić: Evi, Maji i Andrei i njihovim roditeljima.
Đaci mlađih razreda, razigrani i veseli, plenili su pažnjom dok su se skupljali u svečanoj sali crkveno školske opštine.
Za to vreme, stariji đaci su bili na usluzi učiteljicama u želji da im pomognu oko organizacije predstojeće priredbe i što boljeg rasporeda gostiju.
Uzbuđenje je posebno vladalo među učenicima kojima je priredba trebala da bude “vatreno krštenje“, jer svega tri subote su pohađali srpsku školu, a već zajedno sa svojim drugarima izvode zahtevne pesme i recitacije.
Nakon otpevanih himni Srbije i “Sveti Sava“, direktorka škole Nada Miljanić je pozdravila đake, njihove roditelje i sve prijatelje.
– Sveti Sava je ostavio u nasleđe neizmerna dela, koja su i posle 800 godina živa i večna. On nije samo najznačajnija istorijska ličnost, već je naš savremenik. U našoj školi deca uče o njegovom nasleđu kroz saznanja o veri, jeziku, kulturi i tradiciji, jednom rečju o identitetu i pripadnosti. Decu učimo da vole svoje, a da poštuju sve druge narode i dobre ljude – istakla je direktorka Miljanić.
Ona se zahvalila svima koji su učestvovali u organizaciji slave, od predsednika do članova crkveno-školske opštine, Kola srpskih sestara, folklornoj grupi “Šumadija“ i učiteljicama Lidiji Milosavljević, Tanji Ostojić, Tatjani Krneti, i veroučiteljima Mirjani Kuljanin i Jovanu Bogićeviću.
Đaci srpske škole su priredbu otvorili himnom škole “Negujmo srpski jezik“, a refren pesme “Negujemo jezik srpskih velikana, radi prošlih i budućih dana“ pevala je cela sala.
Blok recitacija u čast Svetom Savi predvodili su braća Pavlovići, Novak i Stefan. Ogromno odobravanje i aplauz se orio salom posle svakog stiha.
Najmlađi, predškolci, prvačići i njihovi drugari iz drugog i trećeg razreda izveli su koreografiju na pesmu “Kišo, kišice“ i pokazali kako je škola sjajno mesto i za igru.
Vrteli su se šareni kišobrani i kabanice, a sjajno sunce je zamenilo oblake, na oduševljenje roditelja i njihovih gostiju.
Đaci mlađih razreda su podsetili odrasle na nezaboravnu lekciju Duška Radovića “od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba“ izvodeći “Drugarsku pesmu“.
Novi blok recitacija o Svetom Savi, u izvođenju učenika drugog i trećeg razreda, istakao je njegove vrline – mudrost, veru i prirodnost, idejnu doslednost, razboritost, toleranciju, sabranost i sabornost.
A, kako se Rastko Nemanjić, kasnije Sveti Sava, zamonašio predstavili su učenici četvrtog i petog razreda izvodeći pesmu Vojislava Ilića “Ko udara tako pozno“, na radost roditelja za besprekorno izgovorene reči, jer su zajedno s učenicima uvežbavali ove stihove do poslednjeg momenta.
Najstariji razredi, od šestog do desetog, odlučili su da predstave gostima jedan od najznačajnijih i jedinstvenih običaja u Srba, a to je praznovanje kućne slave.
U igrokazu “Slava“ predstavili su najznačajnija obeležja slave i još jednom na izuzetno prigodan način poželeli svima srećnu školsku slavu Svetog Savu.
Odlična atmosfera
I baš kako su đaci škole prikazali jedinstven srpski običaj “slavu“, koja je prvo naše nematerijalno blago na UNESCO-ovoj listi, đaci škole i članovi folklornog kluba “Šumadija“ oduševili su spletom srpskih kola.
Tako su prikazali još jedno nematerijalnom nasleđe Srba koje se takođe, nalazi na listi ove svetske organizacije. Na kraju su se pobrinuli i za odličnu atmosferu u toku ručka, predvodeći sva kola u svečanoj sali.
